Učitelj

51

вотом, у коме ће доцније живети, чини се једно велико зло. Ово зло могу приватни људи чинити из незнања, али јавни заводи, као што је Виша девојачка школа, не смеду у овом погледу грешити. Девојачка школа треба да пази на своју дужност, да пази на захтевање друштвеног и кућевног живота !

Дакле на првом месту женскиње ваља спремати за рад, за домаћи живот. Према томе женска се школа мора реформисати. Оваки паметап човек зна, како велики значај има домаћица и мати за породични живот. Само из здравог, чистог породичног живота може произаћи здрав и свеж народни живот. Многе срећне државе имају да благодаре здравом породичном животу, за развитак и напредак здравог и сталног државног оргапизма. Инглиска је у томе, по свој прилици, по најсрећнија. Немогућност да се оснује здрав породични живот, узрок је у великим варошима, луксув и општа деморализација. Ми смо од крајње деморализације, са, обзиром на друге велике светске вароши, доста сачувани, али луксуз већ почиње захватати маха и онде, где није места и прилике. У опште прави луксуз нигде не би требао да има места, и наша је дужност да то споменемо. Рад и штедња спасавају и појединце и читаве народе. То је доказано економско правило.

Ми истина немамо ни за мушкиње, ми по броју ни по разноврсности, онаКквих школа каквих би требало да имамо. Али опет мушкиње је у погледу школа куд и камо срећније од женскиња, јер осим основних, и једне једине Више женске школе, ми немамо никаЕвих других школа. Па и опет се

за мушкиње старамо много више него за женскиње. А шта је последица

„свега тога: Последица је та, да и

код нашег варошког света, женскиње стоји са својом интелигенцијом куд и камо ниже од мушкиња. Често жена не разуме човека, нити га може разумети, те отуда настаје често несугласица, између њих. Ако се још намери жена ни мало необразована, а човек напротив образован, онда често жена не уме да оцени вредност таквог човека и да уважава његов положај. Такав човек, не налазећи никаква задовољства у својој кући, постаје му бављење у њој досадно, и онтражи кафане и друштва, да за себе нађе чулног задовољства. И при свем том жена је опет принуђена, да остане привезана за судбу човека. А за што. Просто с тога, што није спремна за рад или управо за пристојну зараду. Ако човек страда за штогод, ако допадне какве невоље, или какве праведне осудеи 1. д. | онда. и жена страда и трпи као и човек, само у мало промењеном облику. Тако дакле остаје као прави задатак и наше Више женске школе, да ученице на првом месту спрема за оно, што им је за живот потребно, па онда даље што се може. Ми не велимо, да она не врши баш ништа од онога, што ми као главни задатак постављамо, али тврдимо, да она то врши са свим недовољно. Овоме се наравно не може нико чудити, нити ко може за то кривити овога или онога. Њривица права лежи у самоме уређењу школе. У самој ствари, дапас се не би могло поуздано казати, шта је наша Виша женска школа '! Из ње излазе наставнице основних школа, а она није права жен-