Učitelj

72

да будем министар, па да ја заповедам. Питају га даље: Како ти да будеш министар %! Он одговара: Тако, ја ћу да порастем, па ћу да будем скупштинар, па ћу да окривим све министре, па ће мене да изберу. А ја ћу онда како ја знам....

У првом случају видимо, да се дух одваја од реалности и иде у свет мистичан и баснослован. У другом случају видимо, да се он одваја од света реалнога па иде у свет идеалан. У трећем видимо, да се он одваја од садашњице и иде у фантастичке комбинације ван ње. У сва три случаја је одвајање од света онаки каки је и оно што је, и идење у нењи други, идеални свет. У сва три случаја фантазија, ради врло живо. Она је главни покретач. Она чини да дух ради и да своје творевине преноси из садашњице у будућност из виднога у оно што се не види, из реалнога у идеално. Без ње, без сваке сумње, тога не би било.

Али је ли она крива“ Да ли је она узрок, или барем једини узрок, да се наше умне радње о реалноме свету преобрћу у идеалне Ффантастичке творевине% Да ли рад ње саме жабе и зечеви говоре, и ми можемо да мислимо о „рају“ на земљи, онде, где влада

груба природна борба за опстанак, и од једне просте идеје да се разрадујемо, држећи је за оно исто што она оће да кажед Никако. Она је исто тако невина као и у осталим радњама духовним. Она је само помоћница или срество духу да он ради. А ако је ко крив, то је крив духи његов развитак непотпун. Она би исто тако била његово добро срество као што је овде рђаво. Она је само срество, Ко се љути на нож што га је посекао и иглу што та је убола % То је увек добро, и невино и онда, кад нам учини, нашом несмотреношћу, каку пакост. Од правца, у коме се дух наш развије зависи, каки ће нам он бити и на шта ће се наша, фантазија употребити. Она је ту, као добро срество за све умне радње увек. А каке ће те духовне радње бити, то се ње не тиче. Она је вода у коју се елементи једине и образују нова кемијска једињења, а кака су та једињења то се ње не тиче. О њима треба да воли рачуна онај који их врши, а то је дух. И сва одговорност или слава нек припадне њему. Нека се он развија правилно, а она ће му увек бити верна помоћница. Но ако он удари на странпутице и зло, нека се чува, она ће му и тамо бити помоћница...

(СВРШИЋЕ СЕ).

Наше писање.

(СВРШЕТАК.)

„Али се нашој просветној интелигенцији ; приватио 2 Са свим логички: или нико,

не свиђа да испусти из својих шака ревиворску диктатуру и користи које су с њом везане.“ Је ли могуће да је писац мислио кад је ово рекаор Ако би је просветна, интелигенција испустила, ко би је онда

или друга која интелигенција. Узмемо ли прво, онда смо без надзора: узмемо ли друго, онда која ће то друга интелигенција, ван просвете да буде Ако смо без надзора, онда не знамо шта имамо и шта се

6 « 5 |

ки каса