Učitelj

У Италији скоро 40 процената од житељетва не знају читати ни писати, или другим речима: између -8 милиона Талијана, кад изузмемо малу децу, има 10—11 милиона, који нису писмени. У Пруској има, их неписмених 2'/, процента, у Швајцарској 23/, процента, у Шведској 5 процената, у Холандији 123, процента, у Француској 149, проц, у Белгији 199, у Аустро угарској 939 процината.

У последње време појавио се у свима сједињеним североамеричким државама врло жив покрет у интересу школе. Како јавља, „Атемсаћ јоштај о: едпсаћоп“, средоточна влада нашла се у тој невероватној неприлици, да не зна шта, ће да ради са 100 милиона долара (долар од прилике 5 дин. 25 пр. суввшка, који јој се од лане нашло у државним касама, па су се патриоти пожурили, да јој притеку у помоћ са добрим саветом. Америчани су сада живо почели агитацију, да накупе што вишо потписа на молби, коју ће да поднесу конгресу, те да се од тога лањекога сувишка у државном дохотку половина, дакле о' милиона долара, на школе одреди, а према броју душа ла. се подели на поједине срезове. Државна власт имала би пазити, да се подељени новац заиста употреби на школске потребе. Ови патриоти позивају се на то како је већ 1829 године за председништва ђенерала, ЂЋексона код несаразмерно мањега, броја житељства 28 милиона долара на школе нодељено било уз одобрење конгреса; али главни им је разлог тај, да се унапређивањем школе нарочито сиротињи најбоље помаже, јер изображавање наравствених и умних сила оспособљава сваког изображенога, да може са више користи и Ииздашније да ради, чиме не само да се унапређава,. појединац, него посредно добија и народно благостање и државна корист. Овом приликом да споменемо, како се народ у сједињеним североамеричким државама живо заузима за школу; тако на пр. варош Сенлуј издаје недељно по 15.700

лолара на јавне школе; у многим срезовима. повисили су само прошле године школски буџет са 15 20 процената; нарочита Дру“ штва образовала су се за потпору учитељских завода, а и поједина лица приносе знамените жртве на исту узвишену цељ, као што је на пр. Ана Сесордовеца (баззота) у Кајију (у држави Илвнојсу), у спомен свом умрлом мужу поклонила за јавну књижнипу једно здање, које вреди 25.000 долара. За последњих 15 година прегледали су у разним државама очи у више него 50.000 школске деце = дошли су до уверења, ла школа има веома шкодљив утицај на Вид у деце. Резултат су свели на ово: |) нај-

више деце ступају у школу са злравим 04#ма али у току школовања постају им очи кратковиде; што школа више иште од очију, тим већи бива број кратковиде деце; ду свима учелним заводима расте број кратковиде деце од најпижега, према виших разредима; ,) што даље, тим кратковиди бивају кратковиднији; 4) најбрже шири се кратковидост у првим школским тодинама па од прилике ло 14-те године узраста. Ови резултати требало би ди ладу повода, педагозима, да наставни план удешавају, како не би деца штетовала у драгоценом виду.

Напомена. Није згорега да нашим чи таоцима јавимо ово. Ово је трећа година „Учитељу“ како излази. Ол прошле две године (1881 и 1882) у уредништву се могу сви бројеви добити, по спуштеној цени. Неувезани бројеви од те две године могу се лобити за шет динара, а повезани у Ењигу за осам динара Ако би когод од наших читалаца, који од ових година, није примао лист, хтео да га поручи, нека се обрати уредништву. Учитељи би најбоље урадили, кад би код школских одбора порадили да набаве повезаног „учитеља“ за школске

| књижнице.

555 ____зштивињ=————————=—-