Učitelj

школе, а друкчији оне школе, која би имала спремати учитељице основних женских школа. Друга јето ствар, кад мати има да васпитава и негује своју децу, а са свим је друга, кад учитељица има у школи да 2чи и васпитава један велики број деце из разних кућа, са разним васпитањем, разним имућним стањем и, што је главно, разним природним особинама и даровима. Она прва има посла са својим породом, који је од ње много што шта наследио, и коме она може дати у васпитању какав хоће правац. Ова друга има посла са децом, која су дошла у школу са разним наклоностима и навикама. Она прва има само да васпитава и негује своје једно, двоје, троје (по некад и више) деце, а ова друга има и да васпитава и да учи. Васпитавати, упућивати, показивати није лака ствар, али ваститавати и учити један велики број деце, то је вештина, за коју треба стећи нарочита знања и умешности. Свако знање добива. се у нарочито установљеним 38водима. При установљавању Више женске школе држава је хтела да постигне две користи о једном и истом трошку; и да женској омладини (наравно у Београду) даје више образовање и да из исте школе добија спремне учитељице

за женске основне школе. Ова, тежња

учинила је те је цељ била промашена и школа није постизала довољне успехе ни на једној ни на другој страни. Тај двојаки задатак Више женске школе одузео је могућност да се девојчице у томе заводу спреме за ма какав сигуран позив у животу. Општег образо-

вања не добијају довољно, за материн- |

ски и домаћички позив спреме се врло мало, а за позив учитељица женских

основних школа сви знамо колико се спреме. Кад овде спомињемо спрему ученица Више женске школе, ми мислимо на ону општу спрему, која им је за позив учитељица потребна. Довде смо у кратко исказали, да позив матере и домаћице и позив учитељице женских основних школа није јеТо што смо казали биће ваљда јасно за свакога. За матер пије ни мало ружно, шта више још је добро и потребно, ако уме причати деци својој штогод из историје; или им уме пока-

дан исти,

зати делове на каквој биљци и користи од ње; или им уме на беспослици заДавати какве интересантне рачунске за- | датке ит. д. Али свеово, што за матер није ружно ако зна, за учитељицу је са свим обавезно да зна. Она. прва не треба да греши у ономе, што својој деци показује и на шта их учи, а ова друга не сме да греши. Матери је доста ако зна, да своју децу навикава на све врлине које ће им у животу бити од користи. Учитељица мора да зна не само то, него још све оне најглавније психичке законе по којима се дух де. чији развија. Не кажемо да у васпитачком смислу има какве велике разлике између учитељице и матере. И једна и друга треба да буду добре васпитачиде. Али учитељица има још и онај други задатак, да учи децу, и за тај други задатак потребна јој је и друга спрема.

Вредно је да овде споменемо раз-

логе, који су руководили чланове „на-

ставног одбора, да изнесу свој предлог о оснивању женске учитељске школе. Ми те разлоге не можемо саопштити у свој опширности њиховој, већ само опо што је главно у њима. Наставни одбор има седам тачака, којима мотивише свој