Učitelj

189

Хале, са 17000 становника) с одличним оце- |

нама у свима предметима. Свој наставнички рад отпочео је прво у грађанској (вишој ној) школи у Мерзербургу, у провинцији Саксонској. Само је 4 год. провео Грубе у јавној служби наставничкој; али баш та служба била је пресудна по сав живот његов. Грубе вели о томе: „Ове моје наклоности и све што ме је интересовало и од педагогике и од психологије и од естетике и од друштвених наука, нашле су овде своје жељне хране којом су се заситиле. “

У Мерзербургу упозна се Грубе с тадашњим покрајинским председником, грофом Арнимом и овај та склони да се прими да буде домаћи учитељ његовој мушкој деци. У том раду написа Грубе једну рачуницу, која, кад би штампана, изађе тако на глас да је на брзо преведоше на неких 6—7 језика, па и на руски. Иста рачуница Грубеова налаза се и у нашој школској књижевности, а у изради (О. Милојевића учитеља,

(1 део, од 1—100 штампан 1872 год. ПОД.

насловом : » Упутство у практичном рачунању, за учитеље почетниг школа“). И тако Грубе постаде педагошки писац, и ако испрва н сам није ништа о томе слутио. И ако није био строго научно образован, он је својим трудом постао темељит и свестрано образован наставник и педагоги писао је за омладину вајбољих и најлепших дела каки може бити само у немачкој књижевности. С Арнимовом породицом пресели се дацније Грубе у Познањеку, а одатле у Берлин. Кад су његови питомци прешли у университет, онда је Грубе примио васпштавање ћерке барона Клајста, у Дипелсгрину, у северној Чешкој. Ту је остао до 1849. год. Од почетка 1849 па до 1852. г. живео је у кући Фабриканта Јенија у Бретенцу, учећи његова. сина. Па и кад је изашао из те куће, која му је веома била. омилела, није хтео да иде даље из лепога Форалрберга. Ове докле није почео да страда, од живаца. и докле није оглувео, он се дружио с Јенијевом кућом и с пријатељима, које је ту стекао и заволео. Грубе се није женио, а кад су родитељи, браћа и сестре помрли, није имао никога свога, па ни из

далека којег рођака. У Харду близу боден-

! ског језера, а. доцније у Брегенцу, написао

је Грубе толико своја чувена и славна дела. Од дела која је написао најизвренија су ну: „Слике (биографије) из познавања природе,“ даље: „Слике из географије.“ „Бидграфске слике у маломе, за старо и младо“ „Карактерне слике из историје и сказака“. Надисао је још много јако распрострањених дела из области основне наставе, из психологије и педагогике, из јестаственице и естетике, из историје и земљописне наставе. Много изврсних чланака израдио је Грубе у Шмитовој евангеличкој педагошкој енцаклопедији“ и написо је сијасет дела за школску омладину. У свима овим изврсним делима његовим провејава топао дах праве хришћанске религиозности. Грубе је стекао велико имање, које, како вели „Напредак“, вреди 160 хиљада марака, (преко 190000 динара). И поред свег толиког имања, Грубе је живео пеома просто. Како га је слух почео да издаје п како је и иначе почео да побољева, он никога скоро није у свом дому примао, па и најприснији пријатељи ретко су га кад могли походити; Грубе је место тога стајао у живој преписци и с пријатељима и с познаницима својим. У Јануару снађе га јако запаљење плућа. Нико се није надао да ће га услел тога, смрт задесити. Али кад је освануо 16 Јануар, његови укућани нађоше га мртва у постељи, — (по лицу беше му се осула сама благост и мирноћа. Пратња му је била величанствена. Стотинама повнаника и пријатеља, који су дошли и изблиза и из дадека, ишло је за његовим сандуком, који је сав окићен био палмама и лаворикама). Тестаментом је Грубе све своје имање оставио ва добротворне цељи. Тако је покаонио учитељској задрузи у Форарлбергу | 5000 марака, учитељском друштву у Бечу 5000 марака, друштву Густава Адолфа 15000 марака, општини у Брегенцу 1500) марака, а највише је остало општини вернигеродској, свом месту рођења. У нашој књижевности познат је Грубе, осим по поменутој рачуници у преради Симе Милојевића, још под овим делима: , Слике