Učitelj

150

СА иоргммг“

опазићеш да су се затрејала. Ако и даље треш, опазићеш црну пругу, што долази 04 топлоте. Ако се још даље и брже тре, угледаће се и варнице. Оно мекше дрво почеће да гори. — Дивљаци од вајкада добијају овако огањ: Онда то упаљено дрво обмотај сувим лишћем, и машу по ваздуху док им се не упали.

Шта треба ти да радиш кад ти руке -озебу 2 —

Закон. Топлота се производи трењем.

о. Топлота од сунчаних зракова.

Први оглед. Узми стаклено сочиво и држи га на сунцу, а иза њега намести парче артије. Стакло одмичи од артије, док светао котур на хартији буде, врло мала. Хартија ће препланути, и упалиће се.

Други оглед. Пружи руку према сунцу ла зраци сунчани косо падну, и врло ћеш мало да осетиш топлоту. А држи је управо према сунцу, па ћеш много јачу топлоту да осетиш“

Закон. Сунчани зраци најјаче загревају, кад падају управно на каку · површитњу.

Први оглед. У подне држи стаклено сочиво према сунчаним зрацима, и намести, прво белу, за тим црну хартију. Шре ће се упалити црна хартија него бела. — Зашто но симо лети отворене боје хаљине, а зими угасите хаљине»

Други оглед. Кад зими снега има а буде ветар и светао дан, набацај крпа по снегу разне боје, и то удеси према сунцу. Под крпама које су загасите боје, тоциће се снег много пре, а под онима, које су отворене ила са свим беле боје ту ће се најмање топита,

Закон. Тамне (загасите) боје, примају јаче сунчане зраке, него отворене боје.

8. Излив топлоте.

Први оглед. Принеси руку топлој (загре· јаној) пећи, и одма ћеш да осетиш топлоту. Сад између твоје руке и цећи држи хартију, или чим другим заклони руку И топ-

тије, онда би се стакло сачувало.

дота коју си осећао престаће. Она топлота, што си је осећао није припадала ваздуху, јер би је ти и сад осећао. Опа је струјала, из пећи исто онако, као оно светлост од каквог светлећега тела.

Други оглед. Узми две једнаке чаше, па их добро обмотај, једну са златном хартијом а другу са црном хартијом. Обе чаше напуни с врућом водом, и метни их на ласку на хартију. Обема чашама нешто ваздуха а нешто хартије одузимљу топлоту.

Кад доцније замочиш прсте осетићеш, да је вода хладнија у чаши што је у црним. обмотана ; јер је више топлоте излила.

Закон. Свако загрејано телс треперт у правим линијама што се зову : зрачна топлота.

Оглед. Напуни две чиније, једну с водом, а другу с белим песком. — Обадве чиније намести на сунце, да стоје од прилике један сахат. По том пробај руком (или ако имаш термометар) онда ћеш са свим тачно, да сазнаш, у колико се више загрејао песак од воде.

Закон. Вода се теже загрева од песка.

4. Дејство топлоте.

Шрви оглед. Узми говеђу бешику, и врло је мало надувај, а добро затвори, па је остави на топлом месту на пример на топлу пећ. Оно мало ваздуха што је у њој, 3агрејаће се, и изгледаће као да си је устима надувао. — Ако је не скинеш са пећи, она. може да прене, јер се ваздух врло растегао. Сад је скини, и метни на хладно место, и она ће лагано спласнути.

Други оглед. Узми какво медецинско стакло, и метви га на врућу пећ. Доњи део, загрејаће се пре и растегнуће се, тим начином прене. Кад би се подметуло парченце хар-

Трећи оглед. Кад се из подрума донесе стакло с пивом, које је добро затворено, у топлу собу, чим подуже у соби буде и почне пиво да се загрева, онда ће или запушач да | истера или ће стакло да пукне.

Четврти оглед. Спусти восак у хладну воду и он ће по води да плива, а у топлој води