Učitelj

ноћа; ова сувоћа и суровост. Путовао сам и по селима њиним и дивио сам се оним меаницама чистим. А ове меанчине као да су начињене оволике само за то, да у њих више стане прашине и нечистоће. ... У Немаца би скандал био да један седи у радни дан и пије у меани; у нас сви пију и нико не мари ништа. Петак је био кад сам ја то дошао, и колико се ја могох сетити у календару нема ни једнога празника. Субота ми то потврди, јер налажасмо даље свуд људе где се усред пб дне картају. Ужасно је кад човек помисли да онолика природа стоји онамо недирнута, а овде се оволика лица зајапурила око — џандара! Каки ли ће се разговор отпочети код куће, кад ове зацрвенеле главе и усијале очи оду њој“ Оће ди тамо бити мира г миловања или нешто друго '.. На лицу њином писала ми је псовка бор...

Меанџија нареди, да се „за господина“ заложи соба. Мало за тим ја пођох у њу.

— Јесте л ми заложили собу '

— Јесмо, господине, ама букти!

Пођем кроз одник. У њему се види боље но према свећи. Пудца нешто. То је ватра у мојој Фуруни, и ја се упрепастих кад видох учини ми се по кола, дрва у њој. Мишљах не могу издржати у соби ако на пољу беше приличан мраз. Кад уђох у собу, она ладна као камен. Место фуруне тамо беше једно сандуче гвоздено, које је само чинило да нити су могла дрва, да уђу у њега ни пламен. Сва је топлота скоро ишла на поље у оџак. По рачуну моме четвртина од оних дрва боље би угрејала собу с оним

162

добрим пећима дугачким, но ово све у овоме сандучету. Цело вече ја се грејах крај њега н не згреја се. И сву ноћ се соба не угреја!. Ми смо куповали оно, што је одавно Јевропа избацила. Оно што њој не треба, она је ћушнула овамо. За цео конак мени меанџија наплати 6 гроша; а толико му је само дрва изгорело. У истом селу истог дана кола дрва су била тридесет гроша

А каке су нам вароши % Старе, турске; с узаним сокацима, ћепенцима и великим стрејама; с растуреним нисњим кућама и грозном калдрмом,а блато нашах вароши и нечистоћа, авлија њиних може већ прећи у пословицу. Србија би се пре очистила од политичких илузија . но њене вароши од блата. И одиста нема им већега непријатеља но што су: Србији политичке илузије а варошима српским блато и нечистоћа. У Јагодини још стоје турски дућани и турска калдрма. Онако како је у време рата изривена, и ископана, стоји и данас. Лакше вам је делога се дана возити на колима по обичном путу, но за пб сата прећи јагодинску калдрму. У вароши је да не може несрећнија бити, а изван вароши и на једну и на другу страну иде до у поље! И сва је зарасла у блато. Живети у блату изгледа да је нашем народу сасвим обична и природна ствар, а необично чистити ган бити без њега. И у томе ми видимои неразвијен укус за чистоћом и лепотом, и необавештеност како то утиче на здравље. А обоје значи млого...

Наш друштвени живот' О, па зар и о њему да говоримо! Зар њега има % Запитаће неко.