Učitelj

оружјем. У Атини беше много великих зграда, које се зваху гимназије. То су им биле школе, где су се њихови младићи учили. Ту не беше одређених професора и учитеља, који ће предавати, већ ту могаше сваки, који је био способан, говорити. Око гвмназије беше доста празна простора за вежбање у гимнастици и трчању. Пијаца бејаше свагда пуна народа и ту није се само куповадо и продавало, но ту су решавали и све што је важније као: о рату и миру, ко је за што крив, а ко није ит 1 |

У време Периклово сликарство — живопис — беше веома развијено и усавршено. Као што беше Фидија вешт у ре“ зању кипова, тако беху још двојица вешти у сликарству, а то су: Зеуксис п Паразије. деуксис један пут наслика једну лозу са гроздом тако вешто, да су слетале тице и вљуцале, да откину по које зрно, мислећи, да је истинско грожђе.

Паразије је опет једном направио једну слику, која изгледаше, да је покривена: „Та сенни то платно, да видимо слику !“, рече Зеуксис. Паразије се на то насмеје, говорећи : „Један вештак превари тице, а други људе!“

Пропитивања треба и овде исвести отприлике онако, као што сам ја на првом одељку урадио.

Перикле је потрошио грдан новац, на вештаке и подизање зграда. За то га неки Лукидид оптужи. Но Периклу тиме није ништа нашкођено, већ шта више, његови противници буду прогнани. Перикле, и ако је имао код себе толики народни новад у својим рукама, опет себе није хтео тим новцем ни најмање да користи, јер није своје имање, које му је од оца остало, ни за пару увећао. да то Атлњани имађаху у њему велико поверење. Острво Еубеја устаде против Атињана. Перикле крете своју војску против ЈЕубеје, али тада Мегарани и — Спартанци пођу противу Атињана. Перикле не смеде, да се пусти у бој против силне војске него поткупи

+ 267 _

Спартанског вођу, и овај се врати с војском у Спарту. Перикле за тим освоји Кубеју, и подели је међу Атинске грађане. Кад је дошла скупштина, Перикле рече, да је потрошио десет таланата, но на шта их је потрошио, то не може, вели, ником казати. И Атињани пису му ни тражили рачуна.

Перикле је строго казнио Мегаране, а таво исто и све оне, који су били у савезу са њима. Они пак потраже помоћи од Спарте, и тако се отвори војна између Спарте и Атине позната под именом: пелопонеска војна, која упропасти Грчву.

Острово Коркира — Крф — почне војну са богатим трговачким градом Коринтом и заиште помоћ од Атињана. Атинци једва дочекају, да мало понизе Коринт. Но Коринћани побуне многе градове, који су били под Атињанима. Коркирцима придруже се сви непријатељи Атински, и поднесу тужбу Спартанцима на Атинце. Спартанци пошљу у Атину посланике, који захтеваху, да Атинци даду слободу свима градовима. Већ беху готово пристали, да то учине, кад их Перикле упита: ухоће ли Спартанци, да господаре над нама, или ми над њима 2!“ У тај мах сви, као из једног грла повичу: „рат!, рат)“,

И поче, за Атињане несрећна, двадесетседмогодишња, војна (431 — 404 године пре Христа): Цар Спартански пође са војском својом и са саветницима иопусти сав предео до саме Атине. Перикле нареди, да сви околни народи дођу у Атину, и да се ту затворе. Перикле са 30 Х 2000 (60.000) људи нехте ударити на непријатеља, и ако су Атанци гореди од нестрпљења, што се једном не удара. Џерикле је намислио, да најпре победи непријатеља на мору, и за то је послао 100 лађа, на којима су били наоружани људи, да опусте обале Пелопонеза. Пелопонесци ту буду побеђени и оступе.

Идуће године почну Пелопонесци на, ново, ла опустошавају Атину. И тада још на већу несрећу Атињанима дође им и куга у госте, која сигурно беше пренета на лађама из — Азије и Асрике — других да-