Učitelj

овим новим другом, мученици е њиме заједно прослављаху Бога.

Напослетку, кад се већ мислило, да су сви страдалници изумрли, буде наређено, те их из воде извадише и на кола натоварише, да се однесу на једно место, где ће се спалити. Извршиоци те заповести примете, да је најмлађи мученик, који се Милитон звао још у животу, и хтедоше га на страну остави ги падајући се, даће се оп Христа одрећи кад к себи дође. Овај Милитон имађаше матер, која беше пука сирдтица. Кад она опази, да губитељи хоће да њеног сина поштеде, приђе она к њему,и нађе га само толико у животу, да је још само болове осећати могао. Са тужним и изнемоглим очима гледао је овај младић, мученик своју милу мајку. И мати осећаше дубоку и горку тугу, гледајући страшну смрт свога милог чеда, но ипак са необичном храброшћу опомињаше га, да буде постојан у вери, и да претрпи све до краја. Што више она, га сама својим рукама однесе и метне на она кола, на којима су мртва телеса осталих његових другова. мученика на спалиште нешена, те да и ј смрти с њима заједно буде, с којима је толике муке за Христа претрпео. За колима је ишла мати Милитонова, лратећи свога сина и његове другове до на место, где ће им безбожници тело ватром сагорети.

Дошли су на место одређено. Ватра је била већ наложена, а у мученика беше се изгубио и последњи траг живота; они беху душе своје предали Богу. Мртва теда њихова безбожници узеше и наложише на ватру, и после неколико часова на згариш-

с

~

ту не беше ничега другог, осем само праха и пепела. Тако безбожници уништише тело ових четрдесет мученика, да им се

име вечно спомиње, и да им душа наследи

вечно царство небеско, па престолу оца небескога,

Благодарна црква хришћанска, сећа се

| свдаа ових четрдесет божјих угодника. Она | их је уоројала мећу хришћанске светитеље,

| под именом „Светиг четрдесет мученика

младенаца“ , и чини им богомољу 9 Марта сваке године. И наш парод прославља правник младенаца на особити пачин. Да ли се можете опоменути неких радова, који се тада сређујуг— О младенцима месе матере својој деци колачиће које помазују са медом, и зову их „младенчићи“, и раздају их на тај дан деци, чему се она особито радују.

Хајлете, реци ми, на кога су мислили свети мученици, кад се нису хтели одрећи вере своје хришћанскерг — Па је ли Бог заиста водио бригу о њимар — По чему се то познајег — Ко им уливао храброст да муке до краја издрже 2 — Шта су они волели изгубитир –- А шта онај што је побегао у топло купатћло 2 — Јели добро урадио» — Како је прошаог — А што су опи страдали — Чију су заповест слушали, а чију нису 2 Па које би било боље да су радилир — Какав треба да је сваки човек у евојој вериг — Шта је престежније: или земаљско или небеско царство 2'

"2. Фебруар 1884 год. Београд.

уаЗА ј РАДОВИЋ.

"У обради ове лекције помагали смо се са више страна, јер прибраног материјала о тоњењу хришћана, нема. Причу о младенцима позајмио нам је г. Мијаило Николић, учитељ у Сава-махали. Сваки, који се буде користио овом лекцијом, нека. не заборави да заблагодари ит. Мијанлу, што и писац ових редака,

по свој моралној дужности, са задовољством чини