Učitelj

9785

нето кад га привежемо за скамлију, па му дамо књигу у шаке. Радује се И оно за то, што му је око што зна светло и чисто, те тако постепено са вовом иде напретку и све што више упознаје оно што му је пре било непознато све му је милије.

Ако нам је дакле стало до стварног и истинског образовања духа, а пе полутанства, то треба још из малена да пустимо децу да већином слободно раде, на свом умном богаћењу, а ми да то њихово сазнавање руководимо упу“ ћујући их да сама мере, описују , пореде, оцењују и 7. А. Где нема овота ту је мртвило, ту су оковане моћи човекове за исвесне Форме, јер оно што зна, то је привезано само за голу реч, а не за ствар, ту се не даје воља 38 рад, јер где се вели: слушај што говорим и говори и ти што и ја, ту не може бити ни помена о вољи за тавим образовањем. Ту само могу помоћи принудне мере, те да се одржи дисциплина у духу детињем. Да је ово овако, да одиста васпитање у коме нема овог најмоћнијег средства — саморадње штетно утиче, ја ћу изнети један прост пример, који и обичан 40век виђа. Узмимо једно дете коме је све говорено, за које се све радило, а оно никад није радило. Тако дете сврши основну школу, па можда, добије и књигу. Изађе из осн. шкоде, изнесе знање — пуну гомилу речи. Пређе у гимназију и тамо му само говоре 8 трање да понови он све што је говорено. Оно само памти а не мисли (%) а то му и не траже, па што би се трудило да мисли. Може му какав професор доказати, што но реч, од прнога да је бело; он је готов да верује (%)

| јер се навикао све да верује и слуша,

а ништа да не мисли. Прође кров гем. оде и у велику школу; провуче се џ ту. Изађе већ као „зрео“ у народ. Људи мисле: то је сад паметна глава ! Међу тим он има збрку : фраза, дефиниција тушта и тма а стварна знања, мало више од обичних људи, па врло често још и мање. Оно му је површно и лабаво, и као тамно, закопано и неупотребљиво. Он се у обичним стварима не разуме ни као човек који никад, што но реч, школе није видео. дапитајмо га о чему, али тога да нема у оним фразама, што их он зна, па ћемо видети, где се он мучи, да понови оно што зна, па ако не наиђе на то, 05 нам сигурно неће ни одговорити. Он је живео све о туђим мислима, па није

ни чудо. Овај један пример, па је до-

вољно да се види, важност саморадње.

Васпитачу је главно, да он правилно руководи развитак ума. Оно што је најглавније треба сама деца да увиде.

Кад, се зна природни ток развића, кад се зна, да ничега не може бити у духу што није било у чулима ; кад васпитач свуда више утиче делима него правним речима; кад се пази, да деца што више и што важније сама раде: онда васпитање неће давати какву машинерију, већ мислиоца.

Но и у саморадњи има граница. Неће она помоћи баш ни мало онде, где ми тражимо, да нам дете само 0 нечему пресуди, а оно о томе нема баш ама никакаквог појма. '

П1. Како се примењује намело саморадње у појединим наставним предметима. 1 Али то овда није саморадња. Уред.