Učitelj

па поче да проповеда љубав и слободу међу људима, а правду, мир и братство међу народима. Називаше све људе браћом својом и синовима једнога оца небеског, не прављаше разлике међу народима разним, нити међу робом и господарем, па за то свуда јавно говораше, да је Богу кеугодно, да човек човеку робује. Бранио је сиротињу и страдалнике од сбести и насиља богаташа и тирана, и уверавао је све и свакога, да ће доћи време, кад ће се и идолопоклоници морати молити Господу Богу само духом и истином, и људи ће се сматрати као браћа међу собом. Највише је волео малу децу и говорио је, да је њихно царство небеско. Његово благо умиљато лице, обасјаво неком необичном божанственом светлошћу, његов тих и сладак говор, пун љубави и милоште према роду људском, његов смирени живот: привлачили су му многобројне слушаоце неисказаном силом. Слушајући оваку науку од њега, народ поче одмах свом душом примати је, а тиме се из темеља заљуља, незнабожачко старо веровање, разлике међу људима и друге силеџијске установе старога века, и неко је пред том новом вауком задрктао. Држим, да ћете и сами моћи погодити. — Да, владајуће класе, господари, а нарочито незнабожачки свештеници н цео незнабожачки свет поплаше се од паглог ширења те нове вере, која, је огласила, да ће оборити идоле и да ће преобразити људство. За то се и отпочну одмах гоњења противу Хришћана. Прво

ухватише и убише Христа, још у младим

његовим годинама (83.), мислећи, да ће тиме нову веру још у клици сатрти и уништити. Но смрт Христова имала је баш противно дејство ономе, како су гонитељи његови очекивали. Она наука, коју је Христос запечатио својом мученичком смрћу, постала је истина, која се устима апостолсвим брзо пронела по целој земљи. И апостоли платише животом својим. Но из земље, заливене њиховом крвљу, расле су бујно нове клице хришћанства, и рађали су се нови борци, који трпљењем и силом убеђења мало помало освојише цео свет.

Међу тим, у колико је се хришћанство све већма ширило, у толико су сви они, којима је кварило рачуне, све жешће напалали и гонили хришћане. То гоњење трајало је 300 и више година после Христа, „И ја ћу вам сад о томе приповедати.

У историји хришћанске цркве зна се за десет главних гоњења противу хришћана, која су предузимана, овда — онда кроз 8300 и више година. Ероз тако дуго време, тако је много хришћанских мученика платило животом својим, да им се броја не зна. С почетка хришћане је гонио само прост незнабожачки свет, а власти државне нису се мешале ништа у то. Нарочито _ су одмах у почетку устали против хриш- / ћана незнабожачки жречеви, који су спаљивали жртве, и који су од тога посла лепу корист и зараду имали, јер им је већи део од заклатих животиња остајао као њихна својина ; за тим занатлије, мајстори, који су правили кипове и друге ствари за незнабожачке храмове, па су ин једни ин други страховали, да ће остати без рада н без коре хлеба. Уз жречеве и занатлије пристане доцније против хриш- | ћана и остали прости незнабожачки свет, који је хришћане сматрао као безбожнике, јер они не имађаху ни храмова, ни идола, ни олтара, и т. д. По народу је се причало, да се хришћани због разврата скупљају у тајне зборове, и да тамо кољу децу, те се месом и крвљу њихном хране. А такве лажи изношене су, да би се мржња и раздражење против хришћана увећало. Међу тим, кад се хришћанство поче у све већој мери ширити, онда се и сами цареви уплетоше у гоњење, те почеше издавати и нарочите наредбе за то. Они сматраху хришћанство као противно до тадањим законима, а нарочито због тога, што храшћани нису хтели сматрати цара за, Бога и клањати се његовој слици, као што је био обичај пре тога, и што су се хришћани у великим гомилама скупљали ради богомоље на једно место, па посумњаше, ла се они на тим зборовима не договарају | 0 каквом нереду и о уништењу државе. | да то им почеше забрањивати зборове, а