Učitelj

ње

они ;

„Ред којим ће дете поједине биљке посматрати, нека буде природан тако, да се свака биљка упознаје у оно време, кад се

најјаче развија или кад род њен сазрева“.

вели писац. Прпродан је ред заиста пајбољи. Али, да ли је баш ово природан ред 5 Ми велимо није. Није природан ред то, да оно увати биљку само у једноме моменту, у једно доба, па макар то било

„и онда, кад се она „најјаче развија“ или

јој род „сазрева“. Него је природан ред оно: да се прати живот биљкин кроз све

"мене, кроз сва четири годишња времена.

Онде, где писац помиње нешто о овоме,

"он вели: „може се дете упутити, да пази,

како се биљка развија и... . шта јој је потребно за живот (особито. влага и светлост — утицај кише и суше)“. Још један доказ, да писац увек казује само шта ва-

ља, а никако и како ће то да се каже

деци, и како ће то да се „упуте“ 2 0 то-

ме, да се у деце развије љубав према би-

љу, и да га чувају, саде, и негују, писац вели, као силом: „На послетку, добро ће

"бити, да се деца и овде упуте, да без

нужде (!) не кваре биљке“. За минерале

"вели, да они децу не занимају, јер немају

живота, користи, ни лепоте, толико, колико животиње и биљке. „Но при свему

томе има могућности, да се деци, почевши од шесте године, покаже неколико минерала, особито оних, који су нам најкорисније и који су деци уједно и најпознатији, као: ваздух, вода (и њене промене: снег слана, град, лед, пара), со, гвожђе, бакар, олово, сребро, злато, земља, креда, угаљ (где га има) и обично камење“ .... Наравно, кад се наука о минералима почиње с ваздухом, итд. онда није чудо што „нема могућности“ да се деци што покаже. Али кад би се писац одвојио од систематике и појединих парчића разних мванерала, па се везао за природу, он би казао мајкама да је могуће све оно што деца виде, и према томе да у природи могу гледати све: разне земље и камење, јаруге и слојеве земљине, окаменотине, и тако даље. А кад писац у минералима, помиње већ и ваздух, п воду с „променама“ њеним : снегом, сланом, градом, ледом и паром, онда бисмо га ми заједно с мајкама вапштали с радозналошћу, да нам каже: како би се то деци „показало“, почевши мавар и „од шесте године“ 2 Одговор на ово: тим би нас више интересовао, што писац код осталих минерала тражи само „опис“.

„(НАСТАВИЋЕ СЕ).

пару 6

Ситнице.

Највећи кованлук код Срба у старо врсме. Највећи кованлук у старо време био

је на Слатини, који је цар Душан дао

цркви Аранђеловој у Шризрену. Међе овом

| ковавлуку обележене су у хрисовуљи цара · Душана, којом оснива манастир св. Аран-

· ђела Михаила и Гаврила у Призрену. | („Пчела“).

пне ден

Одговори уредништва.

Г. Д. П. Шрокушље,. Примили смо 14,60 динара претцлате за друго тромесечје ове године. Поздрав свиме.

Г. Д. К. Гложани. Примљено је од вас 5 дипара полугодишње претплате. Хвала.

Г. В. Т. Наупари. Примили смо 2.50 ди| нара претплате за друго тромесечје ове го| дине. Поздрав.

_——-—ф—-

Одгововни гРЕДНИК Драг. Топлица учитељ

КРАЉЕВСКО-ОРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА