Učitelj

теља и учитељава основ. школа, који су се због тога жалили надлежним властима, те су тако поницале разне жалбе и непријатељства између учитеља и школ. општина. (С тога је просветна власт била принуђена, да горње законско наређење мало изближе одреди. И заиста ово је и учињено чл. 12. правила о грађењу и намештају школа од 18. Марта 18581 год. ПБр. 1860, која је прописао г. министар просвете и цркв. послова, по саслушању главног просветног и санитетског савета. Али и овај пропис није могао потпуно да умири ни учитеље ни школске општине, јер питање о накнади, која се даје место стана и огрева, још није било специјално регулисано. А да би се и ова ствар већ једном уредила, следовало је законско наређење у чл. 28. зак. о основ. школама од 31. Децембра 1882 године. Тај члан гласи овако: количину накнаде, која се даје учитељима и учитељкама место стана, огрева или земље, одређиваће школ. одбор. Но количина накнаде мора бити толика, да сваки учитељ и сваља учитељка подмирују по пропису потребу за коју им се даје .

Из овога се законског наређења види јасно:

|. Да је школ. одбору дато траво, да он одређује количину накнаде, која ће се давати учитељима и учитељкама место стана, огрева и земље, и

2. Да та количина накнаде мора бити подешена према местним приликама и да мора бити толика, да њом сваки учитељ и свака учитељка подмирују потребу, за Коју им се даје — но пропису —.

| | | | | |

' нистра просвете.

А

Вршећи своје дужности у границама закона, а узимајући у вид и местне прилике (скупоћу станова и огрева)

|и постојећи пропис (да стан учитељев

мора имати — најмање — 8 простране и удобне собе, кујну, подрум и шупу), школски су одбори и одређивали: колико у којој вароши и варошици да се даје накнаде учитељима и учитељкама место стана и огрева. Познат ми је случај, да је један школ. одбор од-

дучио, да се извесна сума издаје ме-_ сечно као накнада место стана и огрева сваком учитељу и свакој учитељци, и она је издавана неко извесно — али подуже — време. Но неким случајем, учини се некима у општ. суду, да је та количина накнаде велика, и потруде се те то бајаги и образложе преко полицајне власти — код г. миНе знам којим слу-

| чајем и каквим начином ову ствар г.

мин. просвете реши по предлогу општ. суда, и ако чл. #2. зак. о основ. школама изрично вели, да је то искључиво право школ. одбора.

Пошто је количина накнаде прилично смањена, а пошто са њом учитељ и учитељке не могу да подмирују по-. требу , за коју им се даје — што је против закона —, жалили су се школ. одбору, и тражили су: или раније одређену накнаду, или стан и огрев по

| пропису. Шта ће бити видећемо.

Познат ми је такође један случај ове природе, који је г. мин. просвете и цркв. послова по закону расправио. Ево тог случаја: једном учитељу смањи шкољ. одбор накнаду за башту (вемљу) 7 половину — из неких личних нерасположења —, и ако то није било

| ни лепо ни правично. Учитељ се жали