Učitelj

348

јаком пламену, или на пламен од лампе. По неке веће од ових пега, могу се и без тога звездарског догледа видети, и то на врло прост начин, а ево како: треба узети стакло, ево овако (показати парче разбијена прозора) па та нагарити, а то се може или овако на свећу, или на парче луча ; па онда кроз тако нагарено стакло гледати, те тако се могу чешће те повелике пеге видети.

Ја вам мало пре рекох, да за гледање тих пега, узима се звездарски доглед. Но догледа има и других. Немојте ви, место звевдарског догледа, да мислите онај дурбин, кога ваши родитељи имају, п којим се у позоришту служимо, па да с њиму сунце гледате. Онај доглед није за гледање сунца, но је за сасма други посао, јер ако би који, оним догледом у сунце погледао, на мах би могао слеп остати, и више је људи, а и деце, тако слепо остало; а још више се чувајте од оних догледа, што се ви с њима ипграте. Звездари мотрећи сунце увидели су, да опе белеге (пеге) и буктиње (ватрице), што вам мало пре напоменух, мењају место и све друкчији лик узимају т. ј. да се од једног места ко другом мичу, и то да иду од истока к западу, и да се мало по мало за неко време и из вида изгубе, т.ј. до их неко време никако и не видимо.

Ако пак забележимо, кад смо једну таку пегу на западаом крају сунчеве плоче изгубили из вида, па мотримо кад ће се опет на истоку појавити, видећемо, да је од тог времена, протекло 12 дана. Ово нестајање и мицање пега није ништа друго до обртање сунца око себе самог, а да, би се сунце један пут око себе заједно са оним пегама и буктињама обрнуло треба 25 дана. За које се време земља око себе

обрне 2 Како се зове то време (дан и ноћ)г Дакле сунчев дан и ноћ траје 25 дана земаљских — (или двадесет и пет дана наших треба за један дан и ноћ на сунцу).

Ако узмемо једну такву пегу, која је од прилике у средини сунчеве плоче па је посматрамо, видећемо, да је најпре округла, а кад је после неколико лана опет гледнемо, кад се већ крају те плоче примакла, ми је тада већ нећемо такву ВИдети, каква је пре тога била, већ ће бити много тамнија. За ове мисли се да су рупе и јазбине у оној светлој сунчевој масн, и да те рупе нису празне, већ су испуњене разним гасовима.

Но осим оних цега, које се на самом сунцу находе, паходе се и око сунца на неколико стотпна хиљада километара распрострте разне боје све жиђе ин жиђе светле паре. Та управо сунчева парна светлост и није ништа друго, да оно што осветљава и грије нашу земљу и друге, многе · звезде. Та светла пара што се год супцу ближе иде, све је гушћа и гушћа, а од сунца овамо кад се иде све је ређа. Та светла, пара зове се сунчева атмосвера. Ево овде можете видети како од прилике то изгледа ! (Показати књигу са сликом).

Звездари су ломоћу разних справа дознали, да на сунцу, као год ин на земљи има разних руда, но да се те руде на сунцу не палазе овако тврде, као што су на нашој земљи, него да су оном жестоком ватром у течност и пару претворене, као год што се вода на ватри у пару претвара. Према овом знамо, да је сунце жестоко врела течност и пара, и према томе њетова је густина много мања од густине наше земље. Земља је 4 пута гушћа од сунца.

(СВРШИЋЕ СЕ).

оре “= о ——

ПРИМЕДБЕ

УЧИТЕЉА ПРОКУПАЧКИХ ШКОЛА.

После свршене ревизије изасланик за округ топлички, г. Сима Аћимовић, држао

| је критику над свима овдашњим учитељима. | односно учитељицама. Ово је први случај