Učitelj

Ове мисли искренуше нам и нехотице, кад намислисмо, да пишемо о једном питању, које се тиче специјално једне класе народних раденика, а то су наставници основних школа. Ми имамо да претресемо једно питање из „закона о учитељеким платама“, које одиста дубоко засеца у најживотније интересе наших учитеља. Наша је дужност, да кажемо све онако како јесте, а на другима је да ствар регулиту онако како треба да јесте.

Закон о учитељским платама донео је знатне промене у погледу награде наставника основних школа. Ко хоће да суди непристрасно тај мора признати, да је велика разлика између пређашњих класа и садашњих условљених повишица и по времену и по количини награде, која се на један мах добија. Да је неко пре десет година учинио у закону само ту измену, да се не мора ограничавати број наставника у једној класи (на пр. у првој класи није смело бити више од десет наставника у целој Србији), то би се већ сматрало за један знатан корак унапређења наставничке струке. _ Данас већ није тако. Данас се може чути гласова, који већ нису потпуно задовољни ни са количином награде, 4 и да не говоримо о другим олакшицама новог закона, као на прилику да награда наставникова не зависи у главноме ни од ичијег ћефа, већ од извесне норме, која је законом утврђена и која највише стоји у власти самога наставника. Норма јеова: „Ко ради тај има, ко не ради тај нема“.

Одајући правду закону не можемо а да не одамо правду школи и наставнику. Док је била стара класовна

награда, која је највише зависила од добре воље и „наклоности“, друкчији су били и захтеви од школе и наставника. Мање се давало, а мање се и искало. Данас су захтеви од школеи озбиљни и велики. Данас су и у нзе, више или мање, познати путеви, којима се школска омладина учи и васпитава. Наставник основне школе мора проучити и сазнати све те путове. Он мора знати све захтеве сувремене педагогије. Друкчије је било онда учитељевати, кад је наставник задавао, а „цензор“ слишавао, а друкчије је данас кад наставник мора и најмању ситницу јасно и колико је могуће очитледније, да престави ученицима, и кад мора да говори и онда кад пита и онда кад прича. Он мора да је непрестано у раду било седм, било са ученицима. И кад се све ово узме у вид, и још многе ситније и крупније околности, које овом приликом није нужно помињати, и које су више мање познате, онда је са свим јасно, 34, што је пре три године постао нов закон о награди наставника основних школа. Узимајући у обзир све околности, а нарочито финансијске, у којима се налавио наш народ у оно време, кад је нови закон о учитељским платама постао, ми морамо казати, да је за онај мах доста учињено. Сва жеља, коју нам је на овоме месту згодно изразити, састоји се у томе, да после неколико година дође опет овака поправка у закону о учитељским платама, као што је извршена ова у закону од 13981 год. Дотле, нема сумње, и школа ће добити шири значај, и наставне снаге биће јаче, него што је то данас. Но ма да закону о учитељ-