Učitelj

357

уље

Из овога истог узрока П Ши Ју раз. не треба никако ни да пшне оно што је у врху листа, него Џ раз. да преписује читане чланке из читанке, а ШРиТу поред тога да описују неке ствари, догађаје, приче, и мале биографије. Овако треба ови да пишу још и за то, што је врло досадно писати једно исто, па још кад су реченице којекакве и недовршене, испресецане, —- па чак и речи, а све то писали су док су били у [ рав., па на што га онда понављати кроз све разреде ! Писањем познатих прича, догађаја, и описивањем ствари, побуђују се деца на што веће развијање мишљења ; уче се да оно што знају, кажу п писмено, С мање речи, а тиме нехотице, без муке, и интерпукција. Писањем датума, месеца и год. науче се без икакве тешкоће, да на сваком рукопису треба написати: време кад је писато, и место где је џисато. Оно истина, ово није изрично ни забрањено писати, али може многи мислити да се оном речи у распису „само оно што је на њима за углед стављено“ пскључава све друго па и то.

да учитеље лако је писање овако, како се наређује расписом , јер нема ништа да поправља, него само да каже „Видите горе у врху како треба“, а овако како ја велим за ПГи ГУ раз. потешво је за учитеље, јер ваља сваки пропис прочитати, па поправити погрешке односно истинита Факта, граматичке погрешке и саму стилизацију; али се постиже још по неки успех осим лепог писања. Госп. Министар овим расписом тражио је, да се писањем прописа постигне само лепо писање, и правилност слова. Можда ће неко

рећи : лепо писање и правилност слова једно је исто, то је нераздељиво“. Ко би тако рекао, он би се љуто преварио ; може писање бити лепо и правилно, али може бити врло лепо „На око“ а, Да слова нису правилна, као што је то на рукописима, којима се обично пише; а могу по неки пут слова бити правилна, 2 писање да нема леп изглед. Цељ, коју је Г. мунистар замислио добра је, а то управо и јесте крајња цељ овог писања, али опет исти овај и оваки успех може се постићи и на овај начин, као што ја мислим, а поред њега и још један, а да се она.

"крајња, главна , цељ ипак не омаши,

У овом распису има мало и недоследности. На првој стр. у П тачци вели се: и наставник ће наређивати да деца купују старију свеску тек онда пошто напоредо с букваром и наставом писања дођу до нових слова, а па другој страни, у тачци У вели се: „а докле деца не дођу до писања пером и мастилом, имају се вежбати писању на каменим таблицама“. А зна се да напоредо с букваром, т. ј. са читањем (учењем) штампаних слова не пишу деца на прописима, него на таблицама, као што ве то на другој стр. у тачци У и признало.

1. Школе, настава њ учитељи у ново ослобођеним крајевима.

а) Школе. И ко је био у овим крајевима, и ко није, зна, да су школе овде друго све, само школе не. Куће за школе обично су повелике куће 6огатих људи, или одма по ослобођењу, скрпарене на двоје на троје куће, без икаквог дубоко промишљеног плана и распореда, и наименоване за школе.

4