Učitelj
38
Сит
Оно чине деца што виде од оца. Један нам достави овај интересантан разговор, који је оп слушао како се водио између неколико шипараца на улици. Говор је, ни
-мање ни више, но о политици. Један вела једноме: |
— Ти си радикалац!
— Ја сам радикалац. И мој је отац радикалац. Сви смо ми радикалци, а твој је отац и ти си напредњакуша, вели други.
— Ти си радикалац, а он је напредњав, а ни једно то не ваља ; ја сам либералљац ; и мој је отац либералац.
— Хм! Ала ми либерали ваљају! повикаше обојица први и продужише тако даље ову своју славну препирку и још славнију илустрацију свога домаћега васпитања и данашњих друштвених прилика, у којима се крећу родитељи њини..
.
Неред на гагребачком универзитету. Ђаци вагребачкога универзитета славили су десетогодишњицу постојања, своје школе. Том приликом држао је један од ђака неки говор пун увреде и грдња на владу. Влада је тражила од ректора да он предузме извиђај противу оних, који су учествовали у томе, а ректор је то одбио од себа. Усљед тога је ректор одступио а ђацима су забрањени сви састанци. Да ће влада одржати своје, и да ће Хрвати и универзитет њин само изгубити тиме, то се н по себи разуме. —
Изложба радова ђачкиг. На крају ове школске године, 28, 29 и 30 Јула, била је у реалци београдској изложба радава ђачвих, и то Из свих врста цртања, и дрвореза и моделисања. Посетилаца је било много, али је велика штета, што изложба, није трајала више лана, те да је имадву прилике видети и они, који су та три дана били спречени да је виде, било послом било
Одтововни УРЕДНИК Драг. Топлица уУчИТЕЉ
нице.
осуством из Београда. Особито је за жа| љење, што је и гости из унутрашности нису могли видети. Радови су били изврсни, и задовољили су сваког гледаоца. Особето су слободоручни цртежи с бојама привлачили особиту пажњу. Било је радова, које би тешко човек распознао да су рађени руком, већ би мислио да су штампани. Кад се сетимо, да је оваким заводима и главно ово реално — естетачко образовање, онда се ми нећемо толико чудити дивоти радова, колико бисмо жалили, што овака изложба не постоји стално, те да је имају на угледу и ђаци и сви посетиоди школе, који се интересују за ово образвовање. У немачким школама постоје сале, у којима су ђачки радови паложени преко целе године, те их сваки у свако време може обићи и видети. Тако је свака школа изнела оно што она урадини што је кадра да уради. У нас нити има, сала, нити се излажу ђачки радова често ни неколико дана на крају године. Министарство је то и само увидело, те се нашло побуђено, да пре неколико недеља изда један распис средњим школама, у коме се препоручује, да се са зидова школских уклоне сви штампани прегледи, а да се на њино место мећу ђачки рајови, докле се не направи толика збирка и свака школа“не добије салу, те да се може направити така изложба. Сваки ће ђак бити дужан, да бар по један свој рад уступи за ову потребу школи коју је евршно. Тиме ће се кроз неколико година стећи прилич- | на збирка цртежа и других радова, да ће свака школа имати шта да изложи и моћи Ћ, образује једну сталну изложбу својих радова. А колико ће ово имати васпитне и инструвтивне вредности и за посетиоце и оне који сврше дотичну школу и оставе јој на углед своје радове, то држимо да да ће сваки, после мадога размишљања, увидети и сам. |.
КРАЉЕВСКО-ОРПОКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА