Učitelj

учиниће се немогуће и чудновато, да ми овде помињемо све науке, па и најапстрактније. Но ми их уверавамо, да се основице свима овим наукама задобијају још у овоме добу и да је могуће, само треба изначити свакој те најосновније елементе, који се започињу још у овоме добу. Нас би далеко одвело , кад бисмо се ми упустили у доказивање овога, а то ће и излишно бити, пошто ћемо скоро то показати на самоме делу.

Кад посмотримо живот дечији, ми видимо, да је он сама забава. Код њега нема збиље, већ му сва она ниче полако из онога вољнога, немарнога занимања , што ми зовемо забављање, игра. То нам већ каже, на коју страну треба да претеже и наше намерно утицање на њега и његово развиће. Ако оће да буде за децу, оно мора да буде пуно забаве, пуно игре, пуно интереса, пуно живота и дражи. Што је год сувопарно, не пружајте га деци;

405

Ами ариће.

| што предузмем посао.

она ће вам га одбацити, као девојка пред удају роман, у коме нема ни мало љубави. Ваепитање, и делом и речима, најбоље је оно, које се врши забавом. Ко уме лепо да забавља, ОН уме најбоље да васпитава. ..

По томе и „Сраче“ ће се старати, да, колико је год могуће више, сву своју збиљу износи у форми забава.

Толико сам ематрао за нужно да кажем неколико речи напред, пре но Колико „за читаоце у опште, толико сам нарочито мислио да је ово потребно било да кажем за сараднике „Српчетове“. Не мислим да сам им млого шта ново ка-

зао, али мислим да, сам им казао своје

погледе те и њима да буде јасан цео преглед посла на дечијој литератури. И кад буде на чисто с овим општим гледиштем, за цело им оно неће бити од штете при специјалном израђивању појединих партија за дечију књижевност, ј МиодраговиИк.

—-48> — <==—______-__ ___

ли н А |

Да се дође до чувеног манастира св. Катарине који је на Синају сазидан , прође се кроз просечено стење до на више. Путник се из далека смети кад угледа зелениш, који провирује иза манастирских зидина ; заиста, лепо уточиште на сред ужасне пустиње. Сам манастир са својим високим зидом изгледа пре као какав градић, но као склониште мира, а ни замислити није да ћеш у њему наћи гостољубља или уточишта. Због нопадаја хајдука арапских, капија је већ одав-

| но сазидана;

кад дођу хришћански странци онда им игуман манастирски баци кроз прозор лествице од конопада (прозор је 30 стопа. над земљом), по којима се успењу, и ту их дочека, благословом мира. Синајски манастир. изгледа као неправилан четвороугао, који је опасан високим зидом од гранита од 40 стопа, и утврђен кулама на више места, које су добро снабдевене малим топовима за случај нужде.

Унутрашњи део испрекрштан је редовима зграда, које су ипак све једна