Učitelj
408
пуме
их неке живе остављају без икакве бриге, а неки их поједу или их убију. Мајмуни кад им се које поболе, брину се за њих и чувају их, а кад умре старају се како ће га уклонити ислред себе. На ову једину добру страну могу се и људи угледати. Што се тиче њихове душевне способности, коју могу да достигну, не узвишавају се тако јако над другим сисарима — наравно сем човека. Поучљиви су и свашта воле да подражавају што год оком виде. С тога, и не треба им тако дуго времена да науче какву малу а по кадкад и мало већу вештину, коју кад би хтели псето да научимо, требало би нам и дуже времена и више заузимања око њега. Али као што брзо научи, тако исто може брзо и да заборави, ако се чешће не понавља. Нир.
не треба дуго времена па да који мајмун.
научи при столу седети и ножем, виљушком и кашиком ручати, из чаше да пије, хаљине да обуче, да печење на ражњу окреће или да иде по водуи 1. Д,
Покрај свега тога што су мајмуни доста _ бистри и што нешто и разумно раде ипак зато на врло прост начин могу себе у врло незгодан положај довести, особито онда, кад их људи хватају нпр. Малајци донесу по једну тврду бундеву (ово важи и за све остале мајмуне о којима ћеу неколико посебице бити говора). Која је изнутра шупља а напуњена је са прилично крупним комадичима хране ; на њој се налази само једна рупа, те је оставе на она места где ће мајмун да дође; кад он дође и спази да се унутри налази за јело, тури руку упутра да што извуче и по том се пре да ухватити него што би дошао себи да што пусти из руке и напоље извуче и себе са тим спасе.
У стара времена мајмуни су већма били раширени по кугли земаљској него што је то сад. Било их је у јужној Европи, Француској и Епглеској. Сад се пак само налазе у топлијим пределима. Тамо волу становати где је увек једнака топлота. Сваки предео, у којима мајмуни станују, има своје засебне (особите) мајмуне. Највише их има у Азијини Африци. У Европи се налази
само једна врста, и То само у једној гомили, која живи на стенама Гибралтара,
"који им служе као неки градови. У Гибрал-
тару живи тако звани макако или турски мајмун. Гибралтар није најсевернија тачка где мајмуни живе. Јапански макако живи још више на северу од прилике 87" северне ширине. На југу су раширени мајмун до 35" јужне ширине. То важи за стари свет а, у новом се налазе до 28" северне ширине и до 29% јужне ширине.
Већина мајмуна живе по шумама а врло. их мало има који живе по стенама. Они, који станују по шумама, врло су вешти у пужању горе и доле с дрва, што није случај код оних, који по степама живе, јер ове последње видети да се на дрво пужају то је онда одма знак да их је на то каква ведика невоља натерала,
да мајмуне се слободно може рећи да су то једви од најживљих и најокретнијих сисаваца. А особито онда, када иду да траже храну. Хране се врло разноликом храном. Једу све, само што се јести може; | жита сва, лукове, корење, семења разна, орасе, пупољке, лишће и разне сочне стабљике; све ово што пабројасмо, најглавнија им је храна. Има их, који једу птичија јаја и мале штичиће. Јако се брину за храну и у том случају могу да почине врло велику штету. Где кад њиве и баште мајмуни све униште и опусте. Сваки мајмун почини 10 пута већу штету на таком месту, него што је сам у стању да поједе.
Оваким зликовцима не може се ни бравама, зидовима и шанчевима стати на пут. Они могу браве да отварају, зидове и шанчеве да прескачу и што је за јело да поједу, а оно што није да собом понесу. Ако уђу где у кућу, па нађу златне накитне ствари све покраду. Врло је занимљиво, али тако исто и жалосно, видити чопор мајмуџа кад иду у крађу. У таком је случају сваки мајмун врло вешт тркач, прескакач, пливач, пузач и др. Може да прескочи ширину од 6—8 метара, а толико исто и доле са високог дрвета да скочи. Уме да се пужа и напред и остраг, тако исто и по једној трави и доле и горе. У овом случају, они-