Učitelj

424.

негује, и при овом тако га негује као да |

би била његова рођена мати.

Још није осведочено ни доказано колико година треба једном младом мајмуну да дорасте до своје праве и величине. Наравно да неки и то већи требају више времена. за растење а мањи мање времена. Нека врста мајмуна, који се зове морска мачка и Американски мајмун, 10 свој придици дорасту до 3—4 године. А павијан за 8—12 година, а већим онда треба више година док дорасту. Мењање зуба бива пре него код људи. Колико им је дуг живот, ни то им се тачно неможе означити, јер и то зависи од њихове величине. Већи мајмуни — што их неки називају дивљи људи — жпве колико и човека у много случајева и више него човек. Хладноћа им врло шкоди и тада су невољни и куњају. Видети мајмуна да се разболе заиста је неописан призор жалости; јер у колико је самог болника жалосно видети у толико је двапут већа жалост видети оне, који га дворе, који то са неописаном тугом чине. _

Што се тиче користи, то је врло слабо јер мајмуни више шкоде но што користе. По негде једу мајмунско месо и то само неке врсте а и кожу употребљују за поставу, Премда та корист неможе да замени оне штете, што они почине по шумама њивама,

и баштама, те с тога и јесте непојмљиво |

да индијанци још и данас негују и сматрају их за светињу своју.

О подели мајмуна данашњи испитивачи су врло разног мнења. Већина их мећу у други ред с тога што људе мећу у први ред. Но пошто ми нећемо и човека да

уврстимо у редове животиња, то онда став- |

љамо мајмуне у прби ред. Поред свега тога, остајемо по нашем, и ако славни природњак Хукелеј вели да разлика која се налази између човека гориле п шигтанза није тако велика, као што је велика између најнижег мајмуна п гориле или шимпанза.

вилим мајмуни, где спадају разни као што

их неки називају људски мајмуни, који су | Доста налик на човека, а разликују се у

многоме од других мајмуна. — Тело им је налик на човечије, али су им предњи делови дужи а стражњи краћи од човечији. Лице, а поглавиго склоп и место очију и ушију више су налик на човека него што је остали мајмуна на њих наличе. Репа, немају никаквог. Покривени су са дугом длаком, која је доста редка и уз тело приљубљена и прсте на предњим и стражњим удовима покрива. И зуби су налик на човечије само кад оматоре, онда очњаци изгдедају као у осталих животиња ну опште добију зверски изглед. Ови мајмуни поглавито се налазе у Азији и Африци и то у прзој вишо его у другој.

А за доказ да су ови заиста надик на човека наводимо овај случај. Пре 2000 година опреме Картагињани једну флоту с том намером да оснују на западној обали Африке неку населбину. На о0 великих лађа опреме се од прилике 80.000 које људи и жена из Картагине снабдевени са храном и са свом оправом каја им је нуждна била. Заповедник ове флоте беше Хано, који је у своме малом али врло повнатом делу (Ретрјиз Наппот5) тадашњи свет описао. У свом путовању оснују они седам населбина и само их је оскудица у јелу приморала пре натраг ла се врате, него што су то сами хтели да учине. Хано даље саопштава, баш оно због чега смо ово и навели: После три дана ода наступе грозне опасности, дођосмо 6 неком заливу који се зваше јужни рог. Недалеко одавле

_беше једно повелико острво на ком бе-

ше језеро, а на том опет једно мало острво, на коме су се налазили дивљи људи. Већина ових беху жене длакама покривене, и преко тумача чусмо да их називају 20рилама. Мужаке немогосмо достићи кад смо се за њима упутили. Врло брзо бегаху н вешто се пужаху и са комадићима камења бране се. Ми ухватимо три женке, алн их немогосмо допети јер гребу и гризу.

· Морадосмо их убити; ми се потом натраг Као први род животиња узимају се нај-

повучемо а коже пошљемо у Картагену. Ово неподлежи никаквој сумњи да је Хано под дивљим длакавим људима мислио и и видио тако зване људске мајмуне, па то