Učitelj

198

Материјал из Јестаственице за предавање у осн. школи.

О мајмунима.

(НАСТАВАК).

Но многи мајмуни не беже испред не пријатеља, најјачи као какве пустахије се истакну напред, па и са људима се упусте у доста опасан бој, који често може да испадне рђаво и по једн: и по друге. Многи мајмуни бране се са својим оружјем, које представљају у својим зубима, помоћу којих су у стању непријатељу грдну штету да нанесу. И мајмунице се упуштају у 00Јј кад им непријатељ повреди тело или кад им млади дођу у какву опасност и тала · се, са врло великом храброшћу и одважношћу боре као год и мужјаци. — Највише мајмуна боре се рукама и зубима ; онн гребу и гризу. Често ломе доста замашне гране и са тим нападају на непријатеља, или се бацају са комађем камења, дрва, или и са самим воћем. Са павијаном урођеници неусуђују се у бој упуштати без пушке ; са горилом често непријатељ и са пушком подлегне. У сваком случају су мајмуни врло издржљива, а особито који су јаки а и њихова вештина доводи непријатеља у многе неприлике.

У ропству мајмуни између себе врло добро живе, и на тај исти начим живе као год кад су слободни и у великим друштвима; и ту имају једнога од кога сви зависе, а тај је као и тамо најјачи коме су сви слабији подчињени. Код многих и то већине врста како мужјаци тако исто и женке врло су милостиве и добри према својим младима, особито у погледу неге њихових малих мамунића, а тако исто и спрам других младих животињица.

Мајмунице рађају по једно мајмунче или као што то још називају дете; врло мало случајева има где се по двоје окоте, обично по једно мало гадно створење са двапут већим удовима нег што им је остало тело. Лице им је нагрђено са борама које више личе на здраво маторо лице а не на,

младо. Ово је љубимче своје мајке и она га негује са неописаном пажњом. Љубав, коју мати указује према своме љубимчету, нами је врло смешна. Мајмунче као и дете ухвати се својој матери обема рукама око врата, а са стражњим удовима тврдо стоји на матерним крилима. При рђавим околнистима мати непушта своје младо нос њим заједно бежи. Али мало одраслији у опасности скоче на леђа својим родитељима да се тако бегством старијих сачувају од непријатеља.

Мати се непрестано занима са својим младима, по некад га лиже или га треби ол ушију, или га притисне уз себе, или га, узме са обема рукама и тако га држи или њима љуњушка. Многе мајмунице од силне љубави према своме мајнунчету, грлећи га, и приљубљујући га уз себе, често угуше. Премда ово последње у најновије доба слабо се опажа. После неког времена младо почиње већ само за себе да стоји, добије више слободе за ход и мало по мало док одрасте онда се упусти у скакање и пужање. Кад се већ са свим ослободе, тада, се такови мајмунићи скупе играју што је врло лепо и пријатно гледати. А како им каква опасност позне ма од куда да прети, то им мати са својим гласом да знак, и ови одмах беже, да се спасу, И то по највише својој матери. У случају да младо неусхте своју матер да слуша то их мати онда са неколико ђушака казни. Често се догађа или управо већина мајмунића су врло послушни и покорни својима старијима, тако да би у том могди за углед служити многој деци. Многе мајмунице кад су у затвору па им њихово мајмунче угине често и саме од силне туге и жалости после кратког времена мањка. А кад се догоди да угине мајмуница „ остане мајмунче, тада се па њега смилује једна од другарица да га