Učitelj
446
срећним опитима, поткрепивши је доказима, и објашњењима. Гуслисти представи свој посао министру народне просвете Шпшкову. Овај предаде овај „пројект“ на претрес ученом одбору за устројство школа. Одбор „нађе да: пачин олакшава посао ученицима и дозволи да сео тој ствари сачини књига ради руководства руске младежи и одреди да се на то даде новад.“
Тада Гуслисти у 1828 год. издаде на свет: Способђ обучатђ дђтен читатђ по русеки безљ научивани складовљ вљ самбе короткое времи и писатђ по диктовкћ. Публика прими књигу наклоњено. Рецензенти назваше његово дело корисним, примамљивим и љубопитним.' Обадрен таквим дочеком, а што је главно, уверен о правоти свога дела, писац изради свој метод скоро до оне потпуности, у каквој. га видимо сад, и 1883 г. пусти у свет друго издање, у које је контраста ради метнуо и обични начин учења књизи помоћу срицања. Можда у првом издању и он сам још није могао да представи свој проналазак у оној потпуности и јасности, каква, се иште за успешно остваривање новог учења, иди, као што он вели, музичко 06јашњење његовога начина многе умара и плаши, у место да олакшава. У другом издању Гуслисти тако потанко, тако јасно и разговетно гледа да представи своју мисао, да, како он вели, само онај не разумева, који неће да разуме. А ово су му главна правила :
„Правило 1. Оставивши се привржености
милој, по често штетној старини, ми мо-_
рамо свакако примити правилно изговарање сугласниг писмена, која сам ја назвао немим тпридисајима или звуцима додатима т, ј. писмена: Ф, Х, ц итд. или словенски: ферт, жјер, ци; но како се би онн у руском морали написати са тврдим знаком (5) т. ј. (ј, 4%, уб, или ако бисмо хтели изговарати еф без с: то ћемо без сумње изговарата фе, жа или ет без е остане 2љ, ец без е остане и, итд. Само ово средство у полак облакшава школу читања,“
Овде је писац додао таблицу свију сагласника са ф и без 5.
„Правило 11. Учећи звукове (гласове), треба искати да се они изговарају и па обични и отегнути начин. Изговарајући на
Ћ Вредно је читати те рецензије, Оне су излшле у Сјев. Пчели 1828. тод. бр. 88; у Моск. Вјед. 1 820, т. бр. 69; у Петерб. Вјед. 1899. г. бр. 10.
обични начин сваки глас, можемо га изговорити, учинивши један корак; али изговарајући га по овом методу, ваља толико отезвати сваки глас, докле не учинимо три или четири корака обична хода; једном речи, сваки глас (лисме) ваља изговорити два или три пута дуже отегнуто, него што је обично изговарање.“
Ту је придата оваква таблица за слагање гласова :
Тројни размер. Двојни Обични оооада ооаа са 000ФФФ 00ФФ ОФ сесааа ссаа, са итд.
„Правило 11. Слажући глас са гласом, или према пређашњем хотећи срицати, ваља отегнути један глас и никако не застајући, почети отезати следећи глас, па и овај отезати као и предњи, онда трећи итд.“
„Правило ТУ. Старати се да се покаже опште правно са спајање гласова. Ако је учитељ успео да научи ученика, како се непраметно сливају два гласа, онда је срицање већ научено ; ученику остаје само да научи име писмена, да се држи трећега правила непрекиданога изговарања гласа за гласом, па мора прочитати реч, нити може варати се; јер што говори, јасно разуме зашто тако говори, ученик је о томе уверен, а у томе и јесте право познавање вештине:
„То су та 4 правила и молим гр. учитеље, да се њих држе, а следујућа колико су важна, толико су и природна.“
Затим иде тумачење овим правилима и примери обучавања.
Сад, кад би сувишно било доказивати преимућство гласнога метода над срицањем, неће бити нама занимљива разматрања Гуслистога о тој ствари. Али му се мора признати, мора му се човек дивити, како подробно, јасно-и с уверењем говори о тој ствари. Како поткрепљава своју мисао и математичким и музичким и чисто педатогијским правилима, и доказима ! Како прекрасно говори о правилима обучавања, основанима на љубави к деци, на знању детиње природе. Пак и данас, после читавих 50 година, ми само понављамо иста педагогијека правила, као што их је Гуслисти израдио, Зар можемо заборавити ово име, зар да не обесимо његов лик у свакој основној школи, да не научимо децу да га уважавају.
а нвјан о-- адв————