Učitelj

474

и паде мртва на тле. „Ово је,“ прича нам тај јестаственик, „већег утиска имало на мене, него сви редом говори брамински и овај пут нисам се радовао, што сам убио таку животињицу, него сам се само кајао, што сам убио такав Божији створ, који и у смрти показа толико дивна чувства !-= —

Гуереза (Којођиз СОпетела), овај је мајмун по свом дивном спољњем изгледу најлепши. Његова боја длаке неможе се врло живом назвати, али у толико је ванредно пријатна изгледа; његова длака краси му тело тако што ни једној другој животињи. Ову врсту мајмуна је изнашао Рипељ и он јој ово име наденуо које се свуд по науци употребљује; и до њега знаше за исту врсту мајмуна, али како слике тако н опис по чувењу беше врло погрешан.

Г'уереза је заиста господствена животиња. Тело јој је покривено са фином црнокадифеном длаком, око врата, чело и браду, као и стране телесне и задњи крај тела покрива лепа бела фина дуга длака, која се налази и као кићанка на крај репа. Ова бела длака мало је по гдегде мрка изгледа што баш увеличава лепоту исте, јер с тим изгледа као преливено сиво сребрна боја. Ова грива која се спушта са, стране тела изгледа као какав бедуински лепи огртач, лепа је фина, мека и дуга. И овај однос боја, бела спрам угасито црне чине баш врло лепим ову животињу. Телесна дужина износи 0:65 м.а реп без квићанке дуг је 0:70 м.

Г'уереза налази се од 13 степени северне ширине свуд по Абисанији, а над морском површином, могу да се нађу од 2000 до 3000 м. Овде живе по малим чопорима, највише у друштву од пет до десет комада, и то на врло високим дрвима, воле да је у близини какве бистре текуће брежне воде. Воле да живи на највишим врховима неке врсте боровинах према којих су наше фФење и смрекови, врло малиинту с гране на грану весело екачу па чешће и са висине од 15 м. скочи доле, и ово је диван призор видети особито како му се грива раширила свуд око тела. У осталом

само се онла слази на земљу кад је гоњен од непријатеља.

Рани се као и остали мајмуни са лишћем, пупама, јагодама и другим воћем и зарезницима.

Лов Гуереза скопчан је са врло великим тешкоћама, јер на врховима тих високих дрва уме да се добро сигурно одржи испред човекова ока. — Кожу од убијене Гуерезе употребљују абисинци по својим кућама као украс.

Хајглин је имао једно младо, али га није био у стању одржати покрај најбоље пажње и неге. Па ни у колебама урођеника не може се овај припитомити. У Европу, колико ми је познато, вели Брем, само су једину Гуерезу живу донели, али и ова беше болестна и за кратко време угине. —

Макако, (Масасиз супотојопа) има телевну дужину 1:15 м. од чега на реп одпада 0:58 м. Повривен је са сивозеленом длаком која је на више места и са црном измешана. Са стране лица налази се покраћа брада, на глави код мужака је длака доле приљубљена а у женке накострешена и има облик као неки чешаљ. Предњи и стражњи удови као и реп су црнкасте боје, лице је боје сиво-оловне.

Он је распрострт по свој источној Азији, наиме врло се много налази на Сунда, острвима. А да се он у врло великој количини налази сведочи и та околност, што трговци који набављају животиње највише ове купују и на разне их стране шаљу. А тако урођеници нахватају их и при обали чекају путничке лађе и путницима нуде по врло маленој цени, и тако да та сваки врло лако набавити може.

Станује по шумама где се много плода, налази који му служи за хранење. Отанују њих више у једном друштву иту врло добро живе, јер неволе усамљеност. У сваком чопору налази се десет до петнајст

комада.

Чудновате ствари и о њима путници причају, тако нпр. један вели: дођосмо у шуму на неко округло празно место, један