Učitelj
;
ДА И и
— од Живе и сумпора зове се: кинивор или цинобер.
Из кинивора или цинобера одваја се чиста жива. У сваких 100 к.г. Киновора има 96. к. г. живе, и 14. к.г. сумпора. Одвојање чисте живе, из киновора овако
бива ; Кинивор се иситни и намеће у гво- |
здене Казане, заједно са кречом или гаром (оно исто отпада од гвожђа, кад се кује). Кад се казани напуне киноваром и кречом или гаром затворе се онако од прилике, као шго се код нас ракијски козани затварају. Испод казана наложи се ватра. Од топлоте се жива из кинивора претвара у пару, н из казана, кроз цеви изилази на, поље где је људи хватају. Њивина пар, изитав напоље, на обичну топлоту, зтушњава се у течну чисту живу.
Жива је једини мезал који је на обичној топлоти течаџ. Боје је сребрнасто беле. На већој топлоти испарава, претвара
се у пару; а на већој хладноћи мрзне се. Еј
Ка бисмо узели један комадић смрзнуте живе и пажљиво га разгледали, видели бисмо: да он нијетек каког му драго облика, већ са свим правилног — као да га је вешт мајстор руком дотерао, изрезао. Комадић би тај овако изгледао... (показати октаедор од круте хартије направљен). Ово — овакав облик се видите зове: правилан октаедар, и с тога што комадићи смрвнуте · живе, у часу кад се смрзавају добијају оваовакав облик, каже се: жива кристалише у правилним октаедрима. Омрзнута, чврста, жива растегљива је, може се ковати. Доста је тешка; од воде тежа је скоро 14. пута
53 —> — <=—___
(13.6). Не пријања ни за руку ни за стакло Отровна, је.
Фривине руде има код нас, у Србији, око планине Авале у београдском округу. Може бити ла је има још гдегод у Србији, али се још није пронашла.
Жива се употребљава за пуњење термометара и бораметора ; помаже да се сребро и злато лакше из руде одвоји; од њеин јога нечега, другог прави се смеса (амалтам) којом се облажу огледала. То бива овако: На равном столу разастре се танки оловни лист: преко њега метне се танак слој живе и употребљава и при позлаћивању разнних ствари. За тај посао жива се помеша са златом и добије се густа смеса (маса). Том смесом намаже се ствар, која се хоће да
| позлати. Том смесом намазана ствар загреје
се јако: жива при том изгори а злато остане на површини те ствара као танак слој. Позлаћиване на овај начин зове се: позлаћивање огњем. Даље жива се употребљава, за грађење, справљање, оне смесе што“у капеслама пуца. Од живе и још нечега другог, по неке жене и девојке справљају „белило“ те се њиме беле. Бељене оваким белилом шкодљиво је по здравље. Која се жена или девојка оваким белилом бели пре. времена остари; кожа јој са на лицу пре времена, збаба те изгледа старија него што је поред тога што је, као што рекох: по здравље шкодљиво
(Све што се у предавању спомиње а деци је непознато, ваља напред спремити, па у своје време, показати.)
јр иза АДОСАВЉЕВИЋ ; УЧИТЕЉ.
КРАТКИ ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВИТКА ХЕМИЈЕ.
Хемија је најстарија најка.
Хемиски су процеси толико стари колико и наша земља, јер у образовању и развићу земље, хемијски су процеси морали главну улогу играти. Велике катастрофе, које је земља претрпила до појаве човека. на њеној по-
вршини : оне непрегледне промене у њеном облику унутарњем кроју и саставу: једино
| 1 су продукти хемиских и физичких процеса.
| ликих минерала и стена, што сачињавају
Њиховим дејством; а у присуству воде и ваздуха, постале су онеогромне масе разно-
и пина аи