Učitelj

БРОЈ 2. У БЕОГРАДУ 20. ЈАНУАРА 1885. ГОДИМА ТУ.

5 У ЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

) | Удружење је еп.га —

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЛАЦ „УЧИТЕЉСКО улРУНЕЊЕ 7 Учитељ је душа школи

ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО: 4 ПРЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ >РЕДАКЦИОНОМ ОДБОРУ» У Београду. Рукописи СЕ ШАЉУ — У ПЛАЂЕНИМ ТИСМИМА — УРЕДНИШТВУ «УЧИТЕЉА,» Добрачина

5 улица бр. 84.

1. 10. 20. Цена је листу: за годину 1034 по 5 дин. ЗА ТРИ МЕСЕЦА 2.50 ДИН. А ЗА ПРЕТИЛАТНИКЕ из '

СТРАНИХ ЗЕМАЉА — 5 ФОР. ТОДИШЊЕ. Ф Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

ОПЕТ О ПИСАЊУ ШКОЛСКИХ КЊИГА.

Наш: садањи Министар просвете, мо- | у опште, а нарочито за основне школе; ра се признати, има пуне руке послова | казали смо како треба писати и издаоко свршавања најважнијих послова и | вати, па да буде и појединцима и народу питања школских. Једно од важних шво- | од велике користи. Да би оно наше ских питања јесте и горње, које је готово | мишљење још боље утврдили код читау пола свршено законом о основним | оца, ми ћемо изнети у овом чланку школама, али ми не би били ради, да | једну дебату како је текла у Бечком се и друга његова половина сврши на | Рајтсрату (државном савету) по тужби досадањи начин. По закону свању књигу | бечких књижара. Ми мислимо, да се за основну школу треба да прегледа треба туђим искуством користити, а не „Главни Просветни Савет“ и да одобри | учинити нешто од чега ћемо се доцније „Министар Просвете“, па да буде шко- | кајати, и што ће бити од велике штете лека књига. Довде нема се шта при- | по школу, наставу и просвету. У деметити. Ово је добро и целисходно, али | бати која је овом приликом била, чувени откупљивање књига од писаца, и моно- | су врло стручни људи, па и педагози, полисање књига, јесте оно што нас дира | а међу њима и чувени Фридрих Дитес. што нам се не допада и што нас баца | Ми доносимо дебату како је текла.

у бригу за нашу и онако кржљаву књи- Австријански књижари поднели су жевност. 1876. г. бечком рајксрату молбу, да

Ми смо у два броја од прошле го- издавање школских књига од стране дине говорили о начину писању књига | владе (к. к. Зећшћђисћегует ас) не пре-