Učitelj
44
Рајје од самих лепих башта и разног воћа; кроз њега теку реке с медом и млеком. Анђели свирају и певају, има много печених волова, па они то једу. Ништа не |аде, него само уживају.
да оне, који погину у рату због ширења, вере, па ако им је осечена рука или нога, или су рањени, те ће њине ране у рају мирисати најлепшимм мирисом, из осечених делова порашће златна анђелска, крила. Све ће им бити застрта чоја, свила и кадифа и сијаће се као сунце.
Мухамед је говорио, да нико неће погинути ни у највећем боју, ако му не буде суђено од Бога. Ако ли је коме суђено да погине, погинвуће макар све у кући седео (ово је Мухамед узео из незнабожачке вере). Кад су то све Арабљани чули, маслили су да је све истина џа су ишли у бој са радошћу и весељем. Убијали су или робили сваког, ко није хтео примити Мухамедову веру. Тако је тим отамањем постала велика и снажна држава Мухамедова. Народ је радо ишао у бој желећи да буде после смрти у рају. Мухамеђани су тада почели мпоге народе освајати и робити. Једном су били прешли и у Јевропу и многи су се народи били поплашили од њих. Тако Мухамед постане старешина цркве народа, за то и данас код Турака цар је старе-
ворио о рају г — Зашто су Мухамеђани радо ишли у бој» —
Кад је Мухамед осетио да ће скоро ла умре, он разда све своје имање сиромашнима, па кад се разболи, заповеди тс га однесу у памију. Ту дозове народ и опрости се с њиме. Тад је рекао: „дали сам остао коме што дужан да му платим“р Један сиромашак рекне, да му је Мухамед остао лдужан једну суму новаца. Мухамед заповеди да му се плати. — Знате ли зашто 2 Он је умро у 62 години своје старости а то је 632 год. по Христу, и ту га у џамији ин саране у Медини. Прича се да га је отровала једна јеврејка. Његов је гроб и сада у Медини. Тамо иду турске хоџе (попови) на поклоњење.
После његове смрти учевни људи (Турци) написали су сву његову науку у једну књигу која се зове Коран (св. писмо). Та, им је књига и закон по коме суде кривцима и света, црквена књига. — Како се зове књига, у којој је Христова наука написана Р
Пропитивање најпре последњег члапка, па целог предавања.
Примедба Зтодним питањима упоредити веру Мухамедову са Христовом и показати добре и хрђаве стране Мухамедове вере. Сва имена непозната писати па шк, табли, ради лакшег памћења деци.
шина и црквени и народни. — Како је код ј: ЈЕСТРОВИЋ. Хришћана 2 — Је ли истину Мухамед го- УЧИТЕЉ. А . СИТНИЦЕ.
Један интересантан. проглас у 17 веку. | У варошици Франкенбургу беш један пут око половине 17 века један стари учитељ који је више од по века учитељевао у томе месту. Један пут дођу општинскоме суду неколицина сељака и оптуже га да се он служи некаквим мађијама при васпитању младежи, и за доказ наведу како он при примању деце свако заклиње на пруту и то овако: свако дете метне прсте на ово мађионичко оруђе и говори овај стих :
О Фа Неђе ки — Маећ ди пећ ои6 —
Масћ ди пмећ (топ, — Фаз јећ таеће жип Непкег Кота !“ » О мили пруте, — учини да будем добар
да будем добар, да не одем на вешала!“
Овај навод би довољан, да старца збаце са звања и баце у тамницу, те да му се суди као вешцу. И одиста страина пресуда би била готова, да се неколико виђенијих људи те општине пе заузе код ондашњега ландграфа Виљема. те овај изради, да се он преда на суђење магдебуршком суду, који га ослободи као невина, јер су нашли ла је тај обичај постојао још од пре 50 година по свима школама те околине, да се деца, кад ступају у школу, заклињу на штапу. Старца опет поставе па. његово место, и на њему остане заједно са својим влоперним прутом до смрти своје.
„Из „Рр Зећићрк«
ен |