Učitelj
његовом духу, а с тим уједно и први почеци религије. Нагомилавањем искуства и развитком мишљења човек се уверио да многе појаве не бивају по својој вољи, већ да имају један заједнички узрок. Тако су многи предмети у очима дивљака изгубили своју вољуи постали оруђе већих сила. Ове веће силе, нарочито оне које су имале непосредног уплива на њега самог, почео је обожавати. У прво доба број његових богова бејаше одвећ велики, јер скоро свака шума, свака река, свако брдо беше за њега нешто силно.
У ово доба патње човекове бејаху одвећ велике. С једне стране храна, а с друге природне снаге, гоњаху га да, све време проведе у мучном и несигурном самоодржању. Ове те незгоде принудиле су га да ступи у друштво. Но ступајући у друштво морао је да сужи своју слободу, стварајући тим ус-
87
лов, који је неопходан за удружење. У друштву је човек осетио неке пресије, јер опажаше како му оно што он зваше „тако ја хоћу“ постаје све слабије. Сад човек не могаше да, ради баш све онако како он хоће, већ како и други хоће, а тојеза њега био јасан спољни утисак.
Фетишки облик човечијег мишљења, гонио је човека да дуго време буде јединка за себе, као што је био свакд други предмет по његовим схваћању. СОвеје живило по „својој вољи“, па је и сам човек тако живио. Човек није ништа боље у природи видео, па за то није могао ништа боље да удеси ни за свој живот. Заједнице није негде опажао, јер за њега беше све изолисано. Живећи и сам тако, осетио је многе тешкоће и ове су га најзад натерале да ступи у друштво.
(СВРШИЋЕ СЕ)
55 ___--=- ји --- <>
ИНТЕРЕСАНТАН РАЗГОВОР У „Школи СА УЧЕНИЦИМА.
(СВРШЕТАК)
МЕ Дошао је опет час нашег разговора. Кад сам им напоменуо, сви су се првуготовили и отпочело се причање.
Ред је пао на Стојадина: 1. Вратило.
Нека жена, изађе на поље де види како је време. На пољу је била месечина. Она се брзо врати натраг у кућу, — па одма каже своме мужу, да иде да штогод украде Човек пристане, но рекне: „несмем, видеће ме неки.“ Узми вратило човече, рекне му жена, па га протни натраг кроз рукаве и иди слободно, — онда нико ти не може ништа. Човек тако и учини, и пође да краде. Тек што је измакао мало од куће
а жена викне од куће: „Бежи човече ето хајдука“! Овај се уплаши па јурне натраг колико игда може те у кућу. Заборавио је да оно вратило извуче из рукава, он се заглави на вратима, па помисли да су стигли хајдуци и ухватили га за гуњ. Ту од страха падне и издане.
Врло добро Стојадине.
Тако ће Бог свакога казнити ко краде. -
„Не дирај туђе,“ “
2' Пита.
Отишао један човек на славу код комшије свога. Вечерали су и пили колико је ко хтео. Совра је била по далеко од ватре те је тај човек озебао. За то се дигне од совре и пође к ватри да се огреје мало.