Učitelj

„Дичи Арап као змија љута“.

„Да змија окуси од мепе, отровала би

се“, (Тако сам љутит.)

Има и људи оваке зверске и ђаволске нарави. Ево како пише књига о Марку Штитарцу јупаку у шабачком округу: „Бивало кажу, да он, хотећи човека убити, повиче с неком сотонском иронијом (подсмехом) :

дини, — дане кварим кожу, и у уста му скреше пиштољ! Много има прича о њему у Мачви п у Поцерини, а све га сликају као бесну силу, којасе мало уставља пред законима људским и Божијим,“

10. Корист и штета.

Шаран је најкориснији међу свима натим змијама, јер тамани шкодљиве животиње. Но и штета је ужасна. Кад човек помисли, да мала кипља отрова гаси-најлепши живот, онда је јасно, за што шарана свако с онаквом страшном жестином свуда гони и

| бијао све змије, не би тиме учинио ника-

| него отровну узети у

кву штету, и боље је убити сваку змију, руке као неотровну и платити животом љубав према овим животињама. Ово је пак могуће, јер се зна, ла је се врло славан научник преварио узев у руку шарана а мислио је ла је врста смука, па у мало што није платио животом. За то је веома праведна она пословица :

· „Кога су змије кладе, и гуштера се боји.“

убија. Овде морају да ћуте и највећи прија- |

тељи животиња, јер је боље поубијати све криве и невине змије, него да се угаси ма и један једини живот људски, или да буде изложен страшној муци од пакленог отрова. да то смрт свима шаранима! А треба се чувати и од саме одсечене главе, јер и тада може сотонска сатвар да уједе. Одсечена глава, уједа скоро исто онако бесно, каои кад је била на телу, а уједа све на ону страну, одавле мисли, да је нападнута. Отров осушен и овлажен може такођер отровати, с тога се и вели код нас на селу, да се може човек отровати и кад се убоде на ребра од змије. Најлакшеи најпоузданије је ићи ноћу у лов на шаране у чизмама, до колена, и убијати их примамивши их на Фењер или на огањ. Тако се може са свим очистити неко место од шарана.

У природи међу животињама змије имају таку слабу удогу, да би и без њих остао непоремећен вас живот животињски. Има, змија и корисних, што лове шкодљиве животиње, као мишеве; но штета од отровних много је већа од користи. Осим тога неотровне једу баш оне животиње, које су корисније од змија. Човеку служи на дику и понос, ако неотровне змије не убија, но признати се мора, да ако би човек поу-

Кад змија уједе човека, добро је користити се овим средствима:

1. Дасе отров не разиђе по крви, добро је привезати било више ране; :

2. Може се отров исисати устима, само ако су десни здраве, па и ако би се што од отрова и прогутало, у желуцу неће шкодити ;

3. Усијаним гвожђем сагорети рану, или уједено месо одсећи;

4. Влосретник, кога гуја ушине, најбоље је да пије много ракије. При том је особито

| И то, што се тада неће опити, ма и преко-

које је била. сакрила.

мерно пио, бар неће осећати да је пијан.

„Брије као гуја ноге.“ Многи мисле ла вмије имају ноге, па их крију. Ово погрешно мишљење дошло је отуда, што змаје гутају жабе и гуштерове; па кад се змија убије батином по трбуху, прсне јој трбух и испадну жабље или гуштерове ноге, Незналица пак мисли, да су то ноге змијиње,

Змије чине за себе сродну гомилу животиња, и то се каже ред змија. Ред змија, ред корњача и ред гуштерова чине класу

гмизаваца. 1

УК ПИ

1. Име. (До имена доћи описаним начином код раста). Бела и црна лица. Ми говоримо о белој липи.

2. Величина, Липово дрво доста је големо. У висину не иде млого (8—12 мј)а грана се добро и тиме, а уз припомоћ широког лишћа, прави добре хладове. Дебло може бити дебело и до 1 метра.