Učitelj

шта ће та животиња радити, кад ја из руке бацим лопту. Овај опит понављао сам више пута. Први пут мачка је одмах потрчала и лопту шчепала; други и трећи пут чинила је то исто али не баш тако радо као првипут;а четврти пут не хтеде се ни с места дићи. За тим ја изберем такво место на коме ће се лопта моћи у последњим трепутцима свога кретања лељуљати. Кад сам сада поновио опит, мачка је опет мирно лежала, све док се лопта кретала у једном истом правцу; но чим се почела лопта нихати, мачка је скочила, па правце за лопту. Ово ново кретање занимаше мачку, јер јој се без сумње чинило да исто долази спонтано, по вољи саме лопте. Мачка дакле, сматраше овог момента да је лопта нешто живо. — Исто ово може се опазити и код одојчета.

Могло би се навести сијасет примера, који тврде, да дух људски у најнижој стадији свог развића приписује душун мртвим предметима. Дивљак, као и дете радо оживотворава мртве ствари. Дете узима какво дрвце или какав камичак па се с тим предметима сито наразговара а дивљак опет, видећи локомотиву како се креће, јури за њом да је достигне. Ова Фаза човековог развића, у којој се мртвим стварима приписује живот, назива се анимизам.

За време ове фазе апстрактна моћ беше тако ништавна, да је можемо свести на О. А где нема апстрактне моћи ту . нема ни стварачке мисли. Отварачка, мисао, ма се она појављивала у каквом било облику: било у облику религије или у облику науке, мора имати у помоћ апстракцију. Отварачка мисао има свој почетак онде, где и апстракција,

а

а ова почиње још од онога доба, од када ес појавила прва помисао: „то ту, баш је као и оно тамо.“ Овај почетак као што се види, лежи далеко пре удружења, али му је карактер јасно обележен тек са удружењем. Будући нам је била намера да покажемо главне Фазе човечијег мишљења, које почиње са јасно обележеном апетракцијом то и нисмо хтели нарочито да говоримо о фази анимизма, коју сада у овом прегледу летимично пређосмо. Расматрајући три прве Фазе: фетитизам, политеизам и монотеизам, ми смо видели да у њима свима има нечега заједничкога. У прво доба човек беше са свим потчињен природи, па с тога

"у свакој иоле заплетенијој појави уви-

ђаше неку недостижну силу, неко 60жанство. Број ових божанстава у први мах, када искуство и по каквоћи и по коликоћи беше ништавно, голем беше. Временом пак, божанства су се редуцисала, док се најзад није дошло до једног бога. Цела та еволуција обележена је трима поменутим Фазама, које имају заједнички назив: теизам,

У теизму прве две фазе: Фетишивам и политеизам припадају прошлости а трећа: монотеизам — садашњости. Монотеизам је још у своме току и скоро ће да наброји 20 векова. Толики је век и фазе политеизма, ако се узме у вид то, да су прва друштва, поникла на 2000 година пре Христа. Век фетишизма могао би се само нагађати, као штосе — у осталом — нагађа а век фазе политеизма.

У фази фетишизма, у њеном почетку видимо човека самовласна, видимо сваку индивидуу за себе, видимо самовлашће, Идући даље видимо како ово самовла-