Učitelj

19

На 4 стр. а у Пступцу г. Чутурило вели: да се цео циклус Грајнеровог система, може лако обрадити за 10. мес; а мало ниже вели: да. се прописи тог система употребљавају у свима разредима основне школе, па чак и у средњим заводима. Па које је од ово двојер Ако се може лако прећи за 10 мес. онда каква има смисла понављати та. још 5 год. т, ј. кроз целу основну школу; ваљда је довољна још једна год. за усавршавање осим оне прве године.

После вели: да нико још није покушао да удара на овај систем, — као да сам ја ударио. Као што рекох, ја нисам ударао ни на испиту, па ни у чланку на тај метод, него само на начин његове примене у Србији м погрешности прописа,га то ми признаје н сам г. Чутурило, кад вели, да сам ја у местооправдања почео доказивати нецељисходност прописа.“

На 3 страни, у 1 ступцу г. Чутурило прича, де је негде нашао учитеље који нису научили ђаке 1 раз. да пишу велика слова те на испиту ни једно дете није умело да напише ни једно велико слово, а пре тога. вели да ја не правим разлику између вежбања у писању и вежбања у краснопису, и велн да је оваку исту збрку пашао и код онах горњих учитеља, који нису научили ђаке да пишу велика слова. Из овога излази као да и код мене нису умели ђаци у |. раз. писати велика слова, а то није истина — код мене су ђаци у Граз. умели писатц сва велика слова. А да сам се држао расписа г. министра просвете, и писао прописе као што он вели, онда сигурно даи моји ђаци не би умели писати велика слова јер је тако удешен начин писања прописа.

Сад остаје још једно мало споравумљење што се тиче мене и њега. Г.. Чутурило најпре признаје да ме је својим говором о писању прописа хтео дирнути, за то што сам и ја „смео дирнути у правила прописаног метода и наређења г. министра“. А

после тога, вели: „И на послетку какво је то „дирање“ ако сам авторитет наставе свих образованих народа ставио за углед г. Којићу и ако самга назвао „мокрањски учитељ“ ит д. Да оставимо на страну ову недоследност т. Чутурила, кад вели да ме је хтео и нехтео дирпути, оћу само да га опоменем на тон, значај, и важност његових речи за мене. Мислим да није заборавио, како је у сред испита узвикнуо: та за бога то је Грајнеров метод, који је цео образован свет усвојио, само мокрањски учитељ није. Па како смете ви за бога не вршити наредбе једног законог тела као што је просветни савет. Како можете свога, министра не слушати ит. д. Све ове речи изговорио г. Чутурило пред доста људи, а није ми дао да му кажем зашто сам тако радио. Дакле, није ме дирнуо само именом „мокрањески учитељ“ и Грајнеровим именом, него и свим другим речима, а највише тоном разговора, који је с кроз изгледао саркастичан. Шта, више он пије хтео да избере ни време кад ће то да ми каже а зна се да ревизори за крупне погрешке примећују учитељима после свршеног иесцита, као што је и он мени приметио нешто; не ћу овде да говоримо њима, да ли је имао право ипотребу даставља те примедбе, и да ли их је потревио.

Што се тиче оног разлагања г. Чутурила о писању прописа и о краснопису, не ћу ништа да говорим, јер сам о том казао моје мишљење у 80 бр. „Учитеља“, овде оћу да кажем да се у неколико слажем с његовим мишљењем о тим стварима.

Сб овим мислим да сам сесаг. Чутурилом потпуно споразумео о ствари која је била предмет писања, пан о оним осталим бар у главноме.

ј. | јбзих

УЧИТЕЉ.