Učitelj

у сред шуме) и близу села или вароши. | Као питома пак расте по баштама и служи или за род, или за подлогу да се на, њу накалами друга која воћка или најпосле као украс: (Њена постојбина је жарка, зона. Налази сеи у умереној и приближава, | се северним хладним крајевима, али се у овима ретко (или никако) налази. Тако је у сев' Немачкој и Русији нема ни по баштама, а то ли дивље. Неки мисле да, им је отаџбина Персија.

5. Множење. Све воће најприродније је да се множи из семена, јер је то цела неразвијена биљка, која тражи услова па да избуја по подобију матере своје. И дуња се множи семеном. Семе се извади из меснатога дела, мете у воду да се она љигава стежућа (лепљива) материја раствори у води па. се испере од те материје и на одређено место за расаднице посеје. Овај лачин множења је врло спор, јер треба млого година, чекати док се развије у јако дрво и почне доносити род. Истипа, да. су та дрвета тако произведена најздравија и најдуговечнија, али је тешко чекати дуго време кад има бржих начина. На друге начине може се дуња умножавати: потапањем положницима и за ту цељ се узимају једно или двогодишњи изданци. Они се мало насеку, савију, закопају у земљу за шаку дубоко иако је година сушна заливају се. Ово је умножавање као код винове лозе. Множење „арпорцима“ такође је добар и практичан начин. За то умножавање узимају се годишњи изданци. Опи се у Јулу месецу, кад се мало здрвене и шчврсну одсеку, доње лишће се пооткида, па се затим у трошну и топлу баштенску земљу забоду до 10 с. м. Ту ће они потерати из пупољака жиле и примиће се и расти као дрво произведено 'из семена, пре 2 годене. И каламљење је сигуран, брг и можда најбржи начин да се од дрвета и његовога рода

дође. Но треба знати да дуња има свој сок са нарочитим кусом и не може се сродити са воћем несродним. Дуња п дивља крушка најсродније су, јер им је и род налик један на други. Но знају некусни воћари да не само дуња, него и друго воће, кад се једном т. ј. први пут, накалеми на дивљу крушку не доноси род онакав као што би требало. (С тога се калами и по други пут т. ј. на накаламљено дрво опет се меће калам. Тако је и с дуњом. Она доноси веће, сочније и кусније дуње (род), ако се на дивљу крушку накалами питома, па на ову дуња. Тиме се добије особени род, који је бољи за јело, продају, поклон и т, д. од оног природног.

6 Корист ц употреба, Дуња, нам је прилично корисно дрво. Њен род с вољом се једе зими (кад нема икаквог воћа) пресан, куван, као јело или слатко. Мирис је врло пријатан, с тога се меће по равовима, прозорима, орманима и асталима као украс.

"Дуња (род) стеже уста и накисела је, с

тога се једе онда кад се добије проливи она, лечи од тога. Исто тако лечи и одлив крви. Око семака, као што сам горе рекао, има лепљиве љигаве материје, која пријања за ствари и може често заменути и гуми арабику. Од семена се у лекарпицама (апотекама) граде нарочити лекови. Дрво је доста чврсто и столари га употребљавају за грађење разних ствари. А оно лобро слу-

-жи да се на њега калами друго воће нпр.

крушка, мушмула (премда се ова најчешће калами на глог).

7. Увршћивање. Она је сродна са осталим дрвећем : крушком, јабуком, мушмулом и т. д. Стога и она долази у дрвећа. Но како она расте припитомљена и облагорођена (каламљена) по баштама, то се и она увршћава у воћа.

јик, (тог,