Učitelj

172

2. Делови: Љубичица има ове главне делове: Корен, стабло, лишће, цвет, и плод. а) Корен. Корен је онај део у љубичице који стоји у земљи. Он је састављен из мно-

сваке биљке, има многе послове да врши. Што је за нас бела џитерица (плућа) то

| је за. љубичицу лист. Њен лист дише, ито

то жила и жилица. Поред тога што корен др-. |

жи ову биљчицу за земљу он јој служни за друго нешто. Ви знате да се многе ствари растварају у води, тако кад у чашу воде метемо шећер, со, креч итд онисе растворен у тој се води сад у другом облику налазе. У земљи има воле а има и соли и креча који се у тој води растворе; корен који је у земљи вуче ту воду (А шта још са водом2) у себе и она се полако уз стабло пење те тако биљку исхрањује. Дакле корен љубичици служи још и да јој прима храну из земље. Као што смо рекли, љубичица је мала и слаба биљчица, па јој и не треба велики и јак корен. Зато што јој се корен из многих жилица састоји каже се: корен је код љубичице жиличав.

6) Стабло. Изнад корена види се одмах други део сасвим другачији од корена. Он је врло низак задебљао и закржљавио и тај се део зове стабло. Оно иде навише у ваздух и расте изнад земље. Из њега иде она, храна. коју је корен из земље примио, те се __растура после у остале њене горње делове у лишће и цвеће.

в) Лишће. Из закржљалог стабла излази много дугачких и слабих петељака, на неким је од ових петељака лишће а на некима је цвеће.

Лишће код разних биљака разно и личи, Који може да погоди на шта личи лист у љубичицер Лист у љубичице личи на срце, па с тога се каже: лишће је код љубичице по изгледу срцасто. Лишће је за сваку биљку па иза љубичецу веома важно. Оно стоји свакад на биљци тако, да му је једна страна окренута, горе к сунцу а друга доле Ек земљи. Горња страна зове се лице а доња наличје листа. Које је овде лице а које наличје 2 Лице и наличје није са свим једнако. Лице је од наличја зеленије, глађе и сјајније. Док је лишће младо, зелено је и изукрштано многам жилицама, (нервима) а кад остари оно се осуши п са петељком цадне доле. Лишће код љубичице, па и код

удисује оно, што ми издисујемо. Шта би било са љубичицом кад би јој лишће покидалир дашто би се осушила 2 Погледајте лист љубичан по ивици (0боду)! Је ли раван Ивица листа љуби-

чиног није равна већ је плитко изрецкана,

рецке личе на зуб иза то се каже: лиш-

ће је код љубичице по ивици зупчасто. т). Цгет. Цветић у љубичице стоји као

и лишће на дугачким и слабим дршкама,

| (петељкама,). Цео се цвет дели на четири

"дела.

1. Чашица, то је најдоњи део у цвету, личи на чашу а има пет зелених листића,

2. Над сваком чашиним листићем стоји по један већи листић. Ови су листићи различито обојени: бледо, плаво, жуто или беЛо, па по томе се и љубичице зову: бела, плава, жута, или бледа. Ови обојадисани листићи најпешпи су делови у цвету, и зову се: круница. Али јесу ли сви листићи крунични једваки 2 Нису. Један је листић, онај на врху, највећи од осталих, на доњој се страни продужава, а тај му продужетак личи на мамузицу, и зове се мамузица или оструга.

Погледајте сада у љубичину круницу! Шта видите унутра 2

Видите мале кончиће и на њиховим врховима неке мале кесице. Али има ли на сваком кончићу по кесицар Нема, на једном кончићу који лежи у средини међу осталима не налази се та кесица. Запамтите да се кончићи са кесицама зову прашници а она кесица: прашионица.

Онај кончић без кесице зове се тучак, Овај је кончић на средини много тањи него на крајевима те тако личи баш на тучак од ступе или авана.

Кад на прашнику прашионица сазри онда, се она распукне, а из ње изађе врло ситан жут прах који пада на цвет, па и на тучак, одакле се после заметне плод.

Примедба. Делове прашника и тучка показати на биљци која има развијеније ове органе, као на лали.