Učitelj

за писање слова, не сме бити онаква какве се изнесе из сандука. Она мора бити заоштрена тако како ће се њоме лако повлачити танке споредне и дебеле главне црте, које су врло нужне, и без којих пе може бити говора о правилном и лепом раду при настави писања. Ако се тако не ради онда како ће да изгледају оне споредне танке црте које везују слова у речи:

в). Сунђер. Као год што су потребне за сваку школу табла и креда, тако је исто потребан и сунђер, којим ће се "одржавати табла да је увек чиста, и којим ће се брисати оно што се нетачно испише. О тога и сунђер ваља држати свагда влажан, и о њему ће се бринути свагда редар, као год ио табли и креди. И овде је дужан наставник да новајлијама најпре сам покаже како се сунђер кваси, цеди и како се њиме брише.

Ову су истина ситнице, али без њих

не може бити ни настава писања нити |

пак настава цртања, па с тога су ово крупне ствари о којима сваки наставник

треба а и мора да води озбиљну бригу | и старање, јер се само тако може доћи | до праве цељи писања. Да се ове сит- |

нице доведу у ред, да би потпуно одговориле намењеној цељи, ваља учитељ да је у томе извођењу строго доследат, да му је воља постојана % трајна, да је пун стрпљења као ш земља која се свакојако преврће, а она ћути, трпн.

Само оваква љубав према раду у стању

је да истински образује дуг.

8. Џритрема за писање. Кад се доведе у ред сав материјал за писање, како дечији тако и школски, опет не

_ ралелно, дебело, танко,

треба отпочети наставу писања већ

ваља децу припремати за писање. Та припрема има у почетку за цељ: да се рука ослободи, и да око буде што тачнији господар. Али да би се одговорило намењеној цељи, наставник мора да зна и чиме ће децу заинтересовати : | ди ли да повлачи оне црте, које су означене на првом листу Буввара, или цртањем ствари деци врло познате, које могу много више да заинтересују. Ја сам прве године мога учитељевања употребио оно прво, али деци није био рад мио и примамљив већ другог часа, досадан с тога, што се повлаче неке црте, којих дете дотле нигде у животу видело није, нити их је могло одвојити и разликовати на стварима. Тако сам радио прве године с тога што се нисам смео одвојити од „Упутства за Буквар“, али сам до душе достигао опет тражени успех. Доцније, кад сам аналисао мој рад, и рад дечији, видео сам да сам све то купио дугим временом, и часови нису били часови разговора и пријатног рада већ неми часови. Ово меје нагнало те сам одмах идуће године цртао просте ствари које су ограничене правим линијама и то најпре простије, па сам после прелазио на цртање ствари с кривим линијама, руководећи се свуда поступношћу. Тако цртали смо: проход, орманчић, врата, сто, столицу, штап, лењир итд; бич, шешир, јабуку, јаје, врушку, вуглу, полукуглу, итд. На овим стварима деца пауче шта је усправљено, положено, косо, криво, пакратко итд.; шта је озго, оздо, десно, лево ; шта је повлачење с десна на лево горе, и обратно, шта је с лева на десно горе и шта је тачка, запета итд. 17'

обратно ;