Učitelj

266

где су се саставиле да ичеле не излазе. Пчеле ће купити мед са саћа и тањира, носиће га по обичају, све пчеле, (и из оне доње) у горњу трмку и тамо остављати. Тако ће се све оздо преселити горе без икакве свађе и битке. Овај начин врло је добар до замени оно грозно убијање, тамањење пчела у јесен.

7. Болести. И ичеле, као и све друге животиње болују. Да видимо неке 60лести. 1. Прољив. Пчеле никада не избацају своју нечистоћу у кошницу, већ сваки пут на поље. Ако због ружног времена или због зиме не могу изаћи, а оне трпе све дотле док не дође лешше време. Чим се јави лепо време, а оне одмах излазе из

кошнице и избацују поган. Ако се НИ

деси рђаво — променљиво -— време, оне не смеду излазити на поље, а не могу више трпети, с тога се морају у кошницу поганити. Од те погани ваздух се поквари и пчеле поцркају. Спасти се можемо, ако тада пчеле претерамо у другу чисту кошницу. 2. Затвор. Дешава се често у пролеће на веома променљивом времену. Јер кад после лепог времена кад је хтела пчела да избаци — поган, дође врло хладно време онда се пчеле са пуним трбухом разболе од затвора, падну доле и угину, илп угину између саћа.

8. Трулеж. Ова је болест најопаснија. Она се појављује рано с пролећа а долази од трудих ларви излежених. И њој је узрок променљиво време. Јер благе зиме матица, снесе јаја и црвићи изађу, па ако сада одмах наступи врло хладно време, онда пчеле беже у гомилу да се загреју, а црвићи се смрзну и иструну. Трулеж тај окужи целу кошницу, па прелази и на суседне а често зарази и сав кованлук. У таком случају треба пчеле претерати у другу трмку па стару са крпом и сумпором добро накадити да се смрад уништи, па пошто смо је добро изветрили вратити опет рој. Другог бољег лека нема од ове опаске болести.

8. Непријатељи. И ако је пчела мала и безазлена те никоме не чини штете и

ако има жалац за одбрану; опет она има доста непријатеља. Њу затиру: мишеви, гуштери, жабе, жуње и детлићи, сенице, стршљенови, осице, велики мрави и.т.дД, Најопаснији је један црв што између кљетица рије и буши. Он се пати од једног ноћног лептира, који у саћу залеже јаја из којих изађе тај црвић. Он је врло опасан кад се много намножи. Често се пчеле због њега иселе из трмке. Ако на дасци под трмком има много ситних триња знак је да има тога црва.

Мишеви једу саће, ретко ичеле. Жабе и гуштери хватају пчеле. Тако исто и тице, нарочито детлић пробије трмке и једе пчеле. Осице и стршљенови краду мед.

9. Крађа. У једној кошници никада. се ва не дешава да која пчела крадом једе или штогтод краде. Крађу — управотимање чине увек пчеле из других кошница, своме суседу. Тај грабеж долази отуда што се мед не скупи сав кад се пчеле убајају већ остаје ту око кошнице те се на њега намаме туђице, па кад потроше њега 06лећу сада око трмке и често уђу унутра. Око тога се води жестока борба јер, укућани и после неког времена морају се селити. То је опет штетно. Кованџија треба, чим примети клање око трмке, да ову са свију страна балегом облепи и само малу рупицу за улаз да остави и трмњу с оног места помери. Ако много непријатеља има

"у трмци онда треба трмку везати и целог

дана држати завезану, те ће се пчеле измирити и непријатељ ће ту остали.

Пчеле су вредни радници а при том и врло вешти. У приликама слошки праве саће — салтове. Сатова у једној трмди има 5-5. Њих праве од воска кога из себе на колутима трбушним истурају. С обе стране сата, имају мале рупице, ћелице шестостране. Оне су мало горе уздигнуте како не би мед капао доле. Сатове почињу правити озго и то више од један пут.

Мед збирају највише у подне када биљке дају најљише сока. Од сока се добро насише, наједе, па се враћа у кошнипу и враћа га из кесице у којој је био, бљувањем. Пчеле