Učitelj

; 261

може бити високо 1—2 метра. Стабло је | или без грана, само са својим великим ли-

шћем или је с гранчицама на којима та-

кође има лишћа. Оно је обрасло многим

длакама, које чине, те стабло код дувана,

није глатко. Осим овог, стабло му је навек

по мало влажно и лепљиво, јер из њега

излази неки сок. Ако стабло хватамо ру-

кама онда се сок његов прилепи за наше

руке, те нам после врло смрдемн торче. | Али руке треба очистити од тог његовог

сока, јер је доста отрован. Стабло је код

дувана обложено кором на којој се нала-

зе оне длаке. Испод ње налази се један твр-

ђи део, који је шупаљ и у тој шупљини на-

дази се срж или срце, куда пролази опа

"храна коју корен из земље прима. Кад ду-

ван сазри, онда му се срж здрвени као и

цела стабљика.

в. Лист. На стаблу стоји лишће. Оно је код дувана велико а може бити 2—8 дм. дугачко. Стоји или на својим петељкама на главном стаблу или пак на гранама. Лишће које је на главном стаблу боље је и једрије, а оно на гранчицама лошије и тање. Људи који саде дуван ломе ове гранчице са стабла да би им лишће на правом стаблу било још боље и једрије, јер је тада и дуван бољи. Лишће је по изгледу јаја сто, на врху и дну по мало зашиљасто. И по њему се налази онај сов, који и на стаблу. По листу има много изукрштаних жилица које долазе од његове петељке, а зову се: нерви.

г) Двет. Цвет се дели на 4 дела :

1. Чашица, То је најдоњи део у цвету. Чашица није код свију биљака једнака. Код дувана она изгледа на звоно; има пет зубаца, и због тог звонастог облика каже се, да је чашица звонаста. Чашица код неких биљака опадне са цвета одмах чим биљка, прецвета, а код дувана не опада, но завија род.

2. Круница. Круница је у сваком цвету најлешши део, јер је обојена. По изгледу много личи на чашицу, а подељена је на 5 зубаца. Личи на левак, и за то се каже да је круница у дувана левкаста. По ивици

је обојена ружасто, а иначе је боје беличасте или црвенкасте.

8. Прашници. У круници код дувана има по 5 кончића, који на врху имају своје кесице. Кад ове кесице сазру, распукну се, и из њих излази силан орах. Кесице зову се у цвету и прашионице, јер се у њима налави прашак.

4. Тучак. У средини међу прашницима, има други кончић, који на врху нема прашионице нити прашка, а зове се: тучак. Тучак није свуда подједнако дебео ; најдебљи му је доњи део и зове се: плодник; затим горњи — миг и средњи најтањи стубић. На дувану има много цветова који имају своје дугачке петељке и расту сви заједно у гомилу, тако, да изгледају на метлу.

д. Плод. Видели сте да дуван има тучак, и да је најдоњи део његов задебљао. Из овог се дела тучка развија код биљке оно, што се зове плод или род. Док је биљка млада, овај је део врло сићушан, а што еве више биљка стари, то је он све већи и већи, најпосле отпадну други делови цвета он сам са својим семеном унутра. Род код дувана није као код јабуке или крушке, већ је шупаљ, пун сићутног семена, — а такав се род зове: чаура. Овај род људи беру за семе да до године посаде други дуван.

4. Промена и рад око дувана.

Дуван, који људи пуше, од лишћа је. Кад лишће стигне да се бере, оно своју зедену боју промени у жућкасту. Најпре се промени доње лишће на стаблу, и људи, га оберу ; за тим редом (одоздо) зри тако, да до под јесен узри све лишће, и људи га мало по мало оберу тако, да најпосле остане гола стабљика, са цвећем, а често се и то цвеће обере, да би лишће било боље. Но увек људи оставе толико цветова, колико им је за семе потребно. Обрано лишће, ниже се на дебео конац помоћу повеће гвоздене игле и износи на сунце, да се просуши. И тек кад се осуши скида се и калупи, носи у трговину, крижа и продаје.

4. Где расте. Дуван расте у умереним пределима, Србији, Турској Аустрији итд.