Učitelj

учитељских зборова и договора“ и уједно је напоменуо и старање књаза њиовог о напретку и васпитању млађега нараштаја За тим је говорио „о позиву учитеља у школи и ван школе.“ О тим је и завршен његов говор, Исту седницу посетио је и министар просвете и он је учитељима (збору) говорио о „великом, тешком, узвешеном 10зиву и задатку учитеља народњег, васпитача подмлатка, признавајући да учитељи као васпитачи имају да се боре са грдним препонама. Напоменуо је и награду учитељску, рекао је да је мала, али је и обећао да ће је повисити. Ну тражи, да учитељи даду народу много више но до сада, јер се међу учитељима налазе и такви, који не одговарају позиву народног учитеља, и које ће, шта више, подврћи учитељским испитима. На закључку седнице министар је питао и сваки је учитељ исказао махне своје школе, Министар је о свакој засебно узео прибелешку и обећао све исправити и · довести у ред.

У трећој седници истакнуто је питање о »фонду учитељском“.

Питање је радо дочекано и о њему се водила, жива дебата. Сам министар просвете читао је члан по члан тих правила и после неких „важнијих и умесних примједаба“ изабрат је одбор од “ лица који ће измене и допуне учинити, иза тим поднети Његовоме Височанству, као утемељачу Фонда, на, одобрење. Основна цифра новаца тога, Фонда јесте 2000 Форината у злату, што је пре три године њихов књаз уложио. А поред тога као основ служиће и приход од „600 рала земље“ која се има образовати од исушенога улцињскога блата. Учитељи ће улагати још 299, своје плате Цељ Фонда је пенсија у немоћи и старости. Учитељи су имали свега 8 седница. ~

Друга новина у Црној Гори јесте о1варање „женског црногорског института“ за који су већ 8 Септ. прошле год. и правила, (или како га они крсте» устав“) изишла. Завод је основач „у Бога почившом Царицом Руском Маријом Алексанлдровном искључиво за ђецу Црногораца, стоји под

непосредним старатељством њезинога, Височанства Књагиње црногорске.“

„Дељ и задаћа института је да се у васпитаница укорењава благочашће, кротост и благонаравље; добре домаћице, мајке и способне учитељице“.

Институтом управља „комитет“, а уњ улазе: Ењагиња као председница, руски — резидент, управитељка и још једно лице које постави Кнез Управитељку именује руска Царица у договору са Кнегињом, а тако је и отпушта, Управитељка ништа не сме предузимати у заводу без решења, и одобрења Кнегиње.

У институт се примају 20 ученица и то 90 о трошку института, а 10 о свом.

Две сестре не могу бити примљене у један пут, но тек после 3 године. Свака, васпитаница мора: ступањем у институт најпре калемити на себе богиње, носити истоветно и истобојно одело (кафене боје хаљина, вунена, а прегача црне боје).

„Течај васпитања траје 6 година и дијели се на три одјељења: прво, друго и треће (практично) одјељење; у сваком одјељењу васпитанице остају двије године“.

У прво одељење може се примити свака

· девојчица, (Црногорка) која зна читати н

писати и бар прве молитве, писање и рачунање бројева до 100.

После другог одељења излазе ученице из завода сем оних, које зажеле и даље остати а одличног су успеха или које комитет због способности задржи и даље. И онда уче (у трећем оделењу) газдинство, женски ручни рад, надзор над децом и домаћи рад.

„ПШрдмети учења јесу: Закон Божи ; Језици : Српски, Руски и Француски: Историја ; Географија; Рачуница; Црквено музикално пјевање; Женски ручни рад, на име: Кројење и шивење пртенине, хаљина и свега осталога, што је потребито у домаћему животу, раздична плетива, везови и шивење на машини“.

После шестогодишњег учења са добрим успехом министар народне просвете даје

: · дипломе о способности пи поставља их за звишеним покровитељством Царице и под.

учитељице у народним школама.