Učitelj

6

Добило чиме ће се поносити и на шта ће се други угледати, онда други, коме је недоћан уплив над њим, не може полива од детета оно, што би појединац желео. На првом месту позвани су родитељи да своју деду упућују на све оно што је добро, јер су деца с њима од првога појава свог па до зре-. лости, а Бод учитеља су тек за неко одређено време. Неправедна је тражња од учитеља да створи сам без родитељске помоћи морал у ученика. својих. Он, разуме се, мора да исправља и поправља, јер му је то позив, али су му везане руке, ако на то и родитељи не обрате пажњу. Сваки иоле свестан и добар ч0већ потпомоћи ће нас у томе, а зли језици могу говорити, шта и колико хоће.

Али да своме задатку и свему оном потраживању може учитељ савесно одтоворити, мора имати код себе ово:

1. Довољно знања и педагошке вештине ;

2. Пример моралитета у целој околини као и у школи;

3. Свој темпераменат да удеси према, свима цељима изадатцима, који се од њега траже;

4. Мора имати такво понашање у шволи и ван ње, како ће увек задобијати онога, који с њиме има додира.

А дати ученику што више доброга знања, знања, које се захтева од ученичких година, једина је дужност учитељева. Он храни младога ђака духовном храном. Ту храну треба учитељ увек да је сам у себи прекувао и тако прекувану, припремљену да је ученику даје. Ако и сам учитељ није начисто с оним о чему ће евоју децу учити, онда ту нема учитеља, нема деце, нема ни школе, а има штете и тогрдне штете, Ја се уздам да у учитељству нема репрезената који иду на штету основне школе, већ је њих можда О-лити или неки врло мали и незнатни број. Но ако који учитељ осећа, да је неспреман и неспособан за тај племенити, али и тешки позив, онда нека се узме на ум и прегне свом силом да из тога хаоса исплива. Нека не жали материјалну штету духовној

користи. Од умног опадања или напре-—

довања, зависи му и опстанак у служби, зависи му и сам материјални бољитак. Материјално богаство учитеља неће уздићи његову школу већ понизити и место благослова од својих ђака, добиће провлество у своје време. Оно је најбоље напредовати и умно и материјално и томе сваки нека тежи.

Не заборавимо свој задатак и своју

част. : рик тог.

х

Природне науке у школи

Кад би неко рекао да људи не воле да знају, свет би се чудно; а кад се загледне у Историју човечанскога образовања, онда одиста изгледа да је тако. Човек, појединад, индивидуа, дух, увек је тежио и тежи за знањем. Он и мора да тежи. Јер, као

год што сунце мори да светли. дрво да гори, камен да притискује, лишће да дише, срце да куца, мишићи да раде, тако исто и дух мора да прима и сазнаје. Мора, јер то је посао његов. Мора, јер тако живи. Замислимо само, да мишић не може да

У