Učitelj

ловић и опет вели травога реалљнога знања учитељу не треба много !

Док напреднији и образованији народи обвезују свако дете и мушко и женско, да проведе у школи по 8—9 година, док срећни народи траже за учитеље универзитетско знање, док девиза Немаца даје спаса својој отаџбини једино учитељима — дотле се у Србији диже вика и хајка и на ово мало површнога знања, српског учитеља, дотле српски професор велике школе тражи, да српеки учитељ не проведе у

школи више од 9—10 додина! Докле се сваке године проширују програми у основним школама и уводе нови предмети, дотле г. Светислав Вуловић тражи да се учитељи за свој посао мање спре- |

мају! Леп напредак од једног проФесора велике школе !

По логици г. Вуловићевој: кад ђаци униврзитета могу бити професори истог, онда и ученици ЈУ. раз. осн. школе могу бити учитељи. Лепа али апсурдна логика. Штета је само што г. Вуловић није о овоме мало дубље мислио, и онда не би казао, да учитељу није потребно ни мало више стварног знања, но што га има један гимназист 11. или ТУ. разреда. Сметнуо је са ума педагошко правило : да оно што жоћеш другоме да покажеш мораш познавати дубље и шире, но што ћеш другоме показатц.

јов. 4. ЈОВАНОВИЋ.

учит,

Словенски језик

Основна ') је школа општа школа, где ч0век не треба да се спрема посебице ни за чиновника, ни за свештеника, ни за мајстора и т. д., него да учи оно, што ће му требати у опште као човеку, па макар он доцније у животу ступио у које му драго занимање,

Кад је то општа школа, треба у њој да се уче само они предмети, чија ће садржина користити и бити нужна свакоме ученику без разлике. Овде сва тежчна лежи у оној речи свакоме; јер ако се у основној школи предају предмети од посебне вредности, само ради извеснога броја оних што се уче, а без трајне користи по све остале — тада су такви предмети дошли онде, где им није места и садржина се њихова учи на уштрб осталих предмета.

5). У основној школи предаје се. «рускословенски« Јзик, а не (словенски“. Но пошто је већ ушао у обичај овај други назив, ми ћемо се њиме послу-

жити у овоме чланку.

Па да се запитамо: да ли словенски језик одговара цељи основне школер Је линуждан, или бар је ли потребан свакоме, ко га год учи у основој школир И, према свему томе, је ли корисно, јели право да се он у основној школи предајеР —

На сва та питања имам да одговорим са — није. А ево зашто :

Знање словенског језика нужно је само свештеничком чину и извесном броју наставника; а ко год од ђака не ступи додније у које било од ова два занимања, за њега се са потпуним правом може рећи, да је узалуд трошио снагу и губио време, учећи словенски језик.

да потврду тога не треба нам ништа друго, него да запитамо: чиновника, занатлију, земљорадника или ма кога другог, који је у основној школи учио словенски језик, па се доцније није одао свештеничком. ни наставничком послу — да га запитамо; има ли користи од словенског језикар —