Učitelj

у главном само они са зап. стр. од Ми- | које је било пре 3—4 год. изнашло се да

лановца, а они са ист. стр. носе одело као и остали Шумадинци, „После Мачван-

ских равница ово (Колубарска раван) је | највеђа раван у Србији“ (стр. 76). Ово |

није истина, јер је Стиг већи од Колубарске равнице. „На Копаонику су највећи висови: 4Кељин, Плоча и Гоч“ (стр. 148). Све ове планине су одвојене, али само не баш сасвим и сматрају се као засебне. Ако ће се ићи у крајност, онда и Копаоник није самостална планина него вис Шаре планине. „Врело Млави јеу једном бездном језеру“ (стр. 156). Да је ово погрешно и нејасно казано излишно је доказивати, кад се зна, да и најдубља мора и океани имају дна. Ако је писац овим изразом хтео да означи, врло велику дубину тога језерца, као што то тако народ изражава, опет се и то не може одобрити, јер дете не зна да народ тако само вели, а није тако, па ће лепо мислити да то језерце заиста нема дна.

На стр. 160 вели писац да су Дахије убиле и Станоја Главаша, а то није истина, јер су дахије погубљене 1804 г., а Станоје Главаш је убијен 1814 г. На стр 8 у Главашевој биографији добро је кавао, па шта му је сад те овако греши не знам. Море што он греши од бога пек му је просто, него децу погрешно учи! На стр. 171 вели писац да Дунав раздваја окр. крајински од Аустрије, а оно није од Аустрије, него од Маџарске. Ваљда зна писац да Аустрија и Маџарска нису једна држава него две, само што имају заједничког владаоца. „Ртањ је највиша планина у Србији после Копаоника» (стр. 1:9). Ово је писало у земљописима Србије док нису били ослобођени ова 4 округа, па је то писац негде нашао, или запамтио још кад је он учио, па сад без икакве обазривости то понавља. Из овога се види да писац не прати ни развитак науке, а камо ли развитак политичких ствари, што је доста жалосно за једног школованог младића; јер кад би он пратио бар развитак наука, знао би да су Стара и Сува Планина веће од Ртња. Шта више најновијим мерењем,

је у Старој Планини вис Миџор (Миџур) виши и од Сухог Рудишта (на Копаонику). Сухо Рудиште је високо 2100 метара, Миџор 2150 метара, Сува Планипа 1890 метара а Ртањ 1560 метара. Мислим да је погрешно што је писано о извору јужне Мораве код округа нишког и алексиначког, јер, то је требало учинити код окр. врањског, а код ових два казати само из ког округа долази, и репетиције ради може се питати где извире. Овака иста погрешка, учињена је и са извором Нпшаве и Власине. На стр. 201 вели писац да у пиротским равницама успевају врло добро виногради, а то није, јер нити ту има винограда, нити виногради могу успевати у равницама, него по бреговима. Писду је мало једна погрешка, него је учинио још

једну, а та је, што вели да на тим равни-.

цама највише се сије раж. Раж се истина сије много у окр. пвротском, али пе по равницама него брдима, којих у овом окр. има много.

Писац вели да у окр. пиротском, врањском и нишком има Бугара. И то је рекао баш онда, кад је политичка мржња и распра достигла била свој врхунад; и то још рече у корист Бугара са мирном савешћу и ве помишљајући колико је и шта је овим рекао. Кад овако вели српски учитељ, који се још броји у најбоље, онда није никако чудо што тако веле и Бугари.

Појимајући тежину и важност ове погрешке над погрешкама и дужност писца као учитеља, не могу прећи преко ње само са оволико примедаба, него морам рећи још коју, али ипак на овом месту не могу рећи онолико, колико изискује важност те ствари, и колико би требало рећи, па да се то расправи онима, код којих то још није рашчишћено. ·

И до сада је бивало времена у којима,

је свет имао неку општу мисао, па тако.

је ни у данашње доба. Некад су вере и династије занимале и владале свима умовима, те су око њих читаве реке љуцке крви проливане, а данас опет има. једна друга мисао која је потпуно заменила гор-

па

а 54 + ; 5 а