Učitelj

ћима — вашој деци. О чувајте се, будите пажљиве, будите опрезне ! Ви увек мислите и желите добра својој деци а извесно је ла ипак нема никог ближег ко ће им нашкодити. Но често, док се у материнској љубави топите, пружате вашој деци пехаре с отровом сујете претераног частољубља, претеране ревности, охолости, уображености, презирања онога, што је просто, лепо „природно“, У опште свега онога, што ће их начинити свим пре, само не карактерима, те ће доцније у њиховом животу бити штетни по друштво. Тиме им, знајте, потсецате корен телесног пи духовног развијања.

Па ипак мислите да их јаким пићем поткрепљујете.

Материнска је љубав само онда права, кад ништа не узима, а хоће све да да.

дато чувајте вашу децу; не оптерећујте њихове нежне мозгове; постарајте се прво за телесно развиће, па ће духовно доћи путем, који је сама природа одредила јер „у здразом телу здрава је и душа“. |

Урадите ли противно, будите уверене, неће бити пробитачно. Срећи, задовољству и умовању, које на други начин задобијете, могу од један пут врло лако следовати горке сузе!.. -

191 1785. год.

Љуб. М. Протић.

=== ар

___ ПАТРИОТИЗАМ У ШНОЛИ П07К5 0 ПАТРИОТОКОКИ ВОЈНИЧКОМ ВАСЛИТАЊУ

НАПИСАО 2

Е КУРДИ

АРТИЉЕРИЈСКИ КАПЕТАН

С ФРАНЦУСКОГ ПРЕВЕО КП.

ње

КОРОМ та“ овов ТА ТРЕОТСЕО ТА ЗЗОЈЕ ЛА СЕФКО РЗАСТТАТАЋВ ЊЕ У ЈП ТЕСКОЛЕХТ

ГЛАВА ТРЕЋА

Сусрет са Силвеном и оцем Ричардом: војничква дисциплина

Наставник нувијски не пренебрегаваше пи једну прилику а да примерима не утврђује своје поуке и савете: он се упињао да својим ученицима докаже како практичан живот освештава законе морала и савести, узвишавајући врле људе, а жигошући оне, који падају у слабост, немарност или у рђаво владање. |

Шетајући једном по шуми беше натрапао на неку забачену стазу, која се губљаше у шибљу и вресишту: он се беше загубио, и са ученицима, који су га пратилн, тражио је ма какав знак по коме би нашао пут. Звук сличан ударцима секире водио их је правце угљаревој колиби, која

се ускоро указала кроза шуму: онн се упутише право к њој, али их брзо заустави бесно лајање два рундова што брањаху улазак у колебу.

На прагу указа се човек, одевен гаравим дроњавим хаљинама, са равбарушеном косом и брадом, држеђи у руди велику батину, коју подиже претећи : уплашена деца устукнуше назад. Учитељ пође у напред неколико корака и упињаше се да надвлада лавеж паса, како би могао потражити нужног обавештења. „Ма ко да је, продера се човек промуклим гласом, да не долази к мени и да продужи пут!“

Учитељ се спремаше да се врати, за тим,