Učitelj

„Војска је за вас, додаде он, друга породица: њена застава носи у својим борама традицију Француске војничке славе, она мора бити за вас лик отаџбине и символ части. Моја је дужност дане дозволим да је каљају људи, који су недостојни да носе оружје и да се називају Французима.

Пуковник изиђе, а ја се вратих у собу и прострех се на свој кревет, јецајући. Из ове забупе трже ме један мој друг, кога сам познао у затвору, и рече ми на во: „Ако ми се заречеш да нећеш никоме говорити о ономе што бих ти казао, ја ћу

учинити нешто за тебе. — А шта је тор — упитах ја; обећавам се да ћу чувати у тајности. — ЈЕ, лепо — рече он по што се осигурао да га неће нико чути — хо-

ћеш ли ићи са мном Ми смо овде врло несрећни — је л дар Бежимо, ја те уверавам да нас неће нико наћи, а после ће нас заборавити, и ми ћемо живити како "хоћемо. — Остави ме да се промислим рекох ја. — Не, треба ићи, сад је згода, доцније нећеш моћи рачунати на мене и кајаћеш се што ме ниси послушао: чекају нас! — Сутра — одговорих ја. — Не, одмах, зар нећеш сутра бити у затвору, рече он подругљево. На ове речи подигнем се нагло; он ме узе за руку п одведе ме у једно сакривено место, у коме беше све припремљено за бегство!

те

Ја сам ишао за њим; он ме одведе неком човеку, који нас потајно прими у мрачан дућан у коме нам продаде нешто од хаљина. Завезасмо нашу униформу, бацисмо заветљај иза врата, па се дохватисмо брзо поља, идући све ноћу. Дан преспавасмо у шуми: кад се пробудих опазих себе сама : мој сапутник беше ме напустио. Наставим даље пут, пролазећи мимо села и молећи по салашима да ми даду што за јело; по негде давали су ми рада и тако сам с времена на време имао новаца да сам могао продужавати свој пут. На месец дана после овог екитничког живота, пошто су ме одбили они којима сам нудио мој рад, падох крај неке јаруге обеснажен, мртав гладан и без моћи. Неки сељак узе ме у своја кола и довезе ме кући : то беше поштен човек, који ме је топло примио, али чије се милосрђе беше умањило кад је видео како нећу да му се откријем ни ко сам ни куда идем. Ја сам већ тада видео да за мене нема места у дому часних људи. У скоро један жандарм потражи моје исправе, расмотри ме од главе до пете, па, ме тада затвори. После тога одведоше ме у моју трупу, водећи ме од бригаде до бригаде као зликовца: увек кад год смо кога на путу сусрели, осећао сам презрење, осећао сам како ми се срце стеже, осећао сам каво ми се очајање увећава.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ.)

ПРЕДАВАЊЕ

(упуСТВО У РАЧУНСКОЈ НАСТАВИ).

О РАЧУНОКОЈ ОПЕРАДИЈИ ДЕЉЕЊА

(Обично дељење и налажење)

Дељење није увек дељење. У два разна, случаја могу бити резултати једни н исти, али не и логика. А шта је важније ; ревултат или логикар — Резултат с Логиком. Ево две разне логике у дељењу а јед-

ног резултата :

1. Осам радника зарадили су 948 дин.

колико је зарадио један радникр

| |

9. Колико има, дипара у 550 гроша !“)

Рационално први задатак разрешава, се овако : :

— Треба 848 динара поделити на њих осморицу: осам стотина на њих осморицу. — свакоме долази по једна стотина; че трдесет и осам динара на њих осморицу — свакоме долази по шест динара. Свега:

“) Овај пример узет је ради јасноће.