Učitelj
98
— Лаку-ноћ и хвала, оче Ричарде! одговори учитељ срдачно.
Стари чувар окрену другим путем и изгуби се у чести. Ув пут учнтељ га хва-
љаше: То је поштен човек; био је поносит |
војник, ја вас уверавам,и као такав 108. нат је у свом месту. Изгубио је руку. али то му ништа не смета да буде јунак. Ја вам га претстављам као узор часности и храбрости. Ви сте дужни да поштујете у њему храброст и издржљивост, ФИзЗичКУу моћ и поштење које ствара ваљане војнике и истините љубитеље отаџбине. Уверен сам, да ће те се сви клонути силвеновог примера! владајте се и осећајте се онако,
|
| | |
као што се владао н осећао отац Ричард. По свој прилици ви сте ради да вашу Ота- | џбину створите јаком и уваженом); ви ћете | у томе погледу успети не само ако живите | по дисциплини, већ тако исто ако раши- |
рујете моћ вашега духа, ако узвишавате ваше срце, ако слушате из дубине ваше савести снажни глас части: у томе ћете наћи потребну снагу за отпор против умора, за послушност према старијима, за кураж према опасности, за презирање смрти, за жељу да се покажете и да се прославите. Ни једна ваша жртва, ни једно ваше добро дело, неће пропасти. Сви ми уздамо се у вас, наша судбина биће у вашим рукама, а ваше јупаштво биће наш понос. То су уздаси војничке и домовинске части,
Кад ви будете извршили свој задатак, тада ћете наћи уважење и признање од добра, које сте ви створили; ни сама смрт неће вас избрисати из наше домовине, јер успомена ваших врлина прећи ће на вашу децу, и ваша слава живеће вечно у срцама нараштаја, који булу долазили по-
сле вас. (проДУЖИЋЕ 05.)
К тихжевнлсовт;
Земљопис краљевине Србије са ЖИвотописима из најновије наше историје. Према наставном програму од 1884 год. За ученике 111. разр. осн. школе израдио. Милан С. Убавкић, наставник. Има 16 табака мале шеснаестине. Цена, 1 дин.
(ОВРШЕТАК). И А
8.
нема много којечега што је требало да уђе у књигу. Набрајати све те излишности било би сувише дуго и досадно. Од њих напоменућу прво предговор, који није за децу, после ону велику гомилу имена, "малих речица, планиница, висова и делова појединих великих планина, и непотребних имена села. Без знања овањих ситница, кад се добро изуче крупне и важне ствари, може сељелободно рећи, да ће деца довољно знати своју домовину, разуме се, у колико се то може дознати из књиге и школе. Терати деду од десетину година да уче оволика неважна име-
Излишности и недостаци. У овој. књизи има много којечега излишнога, а
на, неоправдано је с тога, што ће све тим деца само умно пиретоварити, а она од тога нису довољно поштеђена ни садањим програмом, а нарочито где су четворо-разредне школе са једним учитељем, па им учитељ — због немогућности да сам е њима ради — задаје много писмених радова, те да накнаде онај губитак у његовом изостанњу.
У овој књизи има излишних и непознатих имена да ја сумњам да иги сам писац зна. За писање, да богме, ласно је узети „Кнежевипу и Краљевину Србију“ од М. Ђ. Милићевића, и «Хидрогратију“ од Јов. Мишковића, па преписивати. Напослетку није требало помињати те мале планине и реке, кад се то не зна ни на мапи где је.
Место тих толиких неважних имена требало је казати: да је у Авали пронађена скоро и жива. Боље би било да писац јасно каже да у Београду има окр. началство и управа вароши Београда, да је Београд подељен на квартове као округ