Učitelj

__100.

горем друштвеном стању но што је данас у свету. Зар се мало пута чују прекори преко новина и у разговору да нема свет добре законодавце, законописце, законоизвршиоце и т. д., који не воде свет културном напретку већ назатњу. Да ли су криви за тог Боже сачувај. Сви су ти људи деца оног света и оних људи, који су системски ишли, који и сад код нас иду да врше дисциплину куће и школе, која, одржава грубо васпитање. Па могу ли се они од тога одвојити: Никако. Е, онда павимо кога треба од сада кривити. ж

И овим чланком, као год и првим, ми не велимо да је у свему нађена, нека дисциплина у васпитању којом се може све да учини: сви пороси, неваљалства, лакрдије и т. д. да се униште. Али и ако нема неке спасоносне методе у васпитању ипак ми не можемо никако желети да се друштво целокупно враћа у назадак, у место што треба да тежи културном напретку; не

желимо ни да се појединци, наши ученици, а будући грађани тако васпитавају да, кад се пусте у свет да живе, морају да пропадну у друштву у коме су. Ми жоћемо ч тражимо да сеживо поради, да се начини поступања у васпитању како у кули мо школи тако џ друштву побољшавају али тако, да је то побољтавање поступно према развићу нашег друштва у коме смо ми васамтаниии, учаснмци и главни фактори. Ако овако радимо слошке, бар многи, ако не еви, онда ће нас така радња водити увек добру, јер идеал кога имамо и о кући, и о школи и о друштву неће нам дати никако да са нашега пута, радећи у васпитању, скренемо и за длаку. А што тражимо поступност према, развићу нашег друштва, и то је један закон неминован против кога немамо силе и снаге, јер органски козерватизам човештва у ошште неће нам дати брзе ч велике промене.

|

И Ва о р пифи осе аи—- <=

КАКВЕ 07 КЊИТЕ ПОТРЕВИЕ МАЛОЈ осковној Холи 2

Ра 8

Познато је већ каквих је књига било пре у основној школи и како се из њих учило. Ми о њима нећемо овде ништа да говоримо, јер их рачунамо међу „покојне“. Ако која од њих још и животари, опет се може рачунати више међу мртве него међу живе. Оне су осуђене као рђаве и које нису до сад избачене и замењене бољима, избациће се пи замениће се кроз кратко време, јер им и сами нови програми не дају више да живе.

Но место тих старих „читуља“, како их често зову, осетила се потреба да сведруге напишу. Томе послу приступило сеу неколико и у новије време почеле су се

јављати разне књиге за основну школу. Ове нове књиге требало би да су у свему боље удешене од старих, али се нама чини, да тако није. Искуством је доказано колико је било штетно оно механично учење по старим књигама, па се ипак сад мало пажње обраћа на то, оће ли ове нове Бњиге бити боље или не. О новим књигама, које сад излазе за основну школу, може мислити шта ко оће, али нама се чини да су оне већином „то исто само мало друкчије“. И учење из њих биће опет „то исто само мало друкчије“. А то „мало друкчије» може бити мало боље, а. може бити и мало горе; може бити мало