Učitelj

104

ном ваше пажње обраћати на ову другу страну васпитања.

Ми видимо да и код насиу делом свету знање сваким даном расте и шири се све више у масу народа, док напротив поштење опада свуда. Поштено и добро срце ретко се може наћи. Та сваки вам зна ваздан да прича како је некада свет био простији а поштенији. А од куда је тор — Је ди знање потирало поштење 2 То није. Него се до сада сва пажња поклањала томе, да се што више знања да; а поштење и у опште морална страна, ч0векова пуштена је, да се сама развија како може.

Ми ово уплетосмо узгред само зато, да

"покажемо да је учитељ данас оптерећен млого и да нема онолико времена 34 морално васпитање својих ученика, колико би требало да има. А тога не би било, кад би му се олакшао рад онако удешеним књигама, као што мало пре рекосмо. А да би се ова цељ боље извела, требало би мало и програма скратити, те и тиме оставити више времена моралном васпитању. Дајте макар мало мање мозгу, а више души — то је потреба данашњег времена, иначе бришите из речника ту реч морал и немојте је више помињати! Учите се и да не помињете оно, чега неће бити кроз кратко време. —

Довде смо говорили о књигама, које би биле израђене по трећем начину. Сад да видимо четврти начин.

Кад би се књиге израђивале по четвртом начину, онда би учитељи имали ручну књигу из сваког предмета, а ученици само ваљану читанку. Овакве књиге и овакав начин учења били би бољи од свију других. По њима би се могло учити потпуно с разумевањем и оно, што се научи, било би научено као што треба. Али и ту би се могло увући оно зло, од кога баш треба да чувамо нашу основну наставу — опет би могло бити механичког "учења.

Ми признајемо да би се могла деца, основне школе учити и без ручних књита; али то код нас не може свуда. Могло |

би онде, где учитељ има само један разред и умерен број ученика, али таквих школа у Србији има врло мало. Код ас је много више школа са 53 и 4 разреда и већина их је препуна ученика. И шта би онда радили учитељи у неприлицир На-

"шло би се доста њих, који би те своје

ручне књиге утрапили ученицима у руке и терали их даиз њих уче. Други би опет из тих књига диктирали ученицима и сатирали их писањем и учењем. Писад ових редова има у рукама књигу од 20 табака коју је исписао ђак Џ. раз. из „Познавања света и домовине“. То је писао ђав П. раз., који тек што је научио добро слова да пише и то је писано из предмета, који треба да се учи посматрањем и разговарањем. А таквих случајева било би тма божја, нарочито у старијим разредима. Али ипак у млађим разредима, у 1. и П. ових злоупотреба не би било, кад би се ручне књиге за учитеље удесиле као што треба и читанке за ученике такође. У ова два разреда предају се већином познатије ствари, које треба учитељ разговором с ученицима да прелази и управо треба само оно, што је деци већ познато, да доводи у неки ред и да га у неколико допуни. Кад би за њих било ваљаних ручних књига, све бито ишло као што треба.

Ми смо довде говорили о томе како се могу писати књиге за потребу наше основне школе и који је од тих разних начина бољи а који гори. Сад да сумирамо све то и да кажемо, како мислимо да треба удесити књиге за нашу осн. школу. Ево како ми мислимо:

Без ручне књиге за учитеље, не треба ни једну ручну књигу за ученнке пустити у основну школу. Ручне књиге за учитеље данас су потребније од ручних књига за ученике. А и једне и друге овако треба да су по разредима удешене.

да 1. и П. раз. ваља израдити из појединих предмета само ручне књиге за учитеље, а за ученике да се израде само ваљане читанке.

да ПГ, ТУ., У. и У. разред треба израдити из појединих предмета ручне књи-

а ћи а о авааава на кав ава ЈАК. ЈА арх 24 а

| |