Učitelj

о

су брда била ливанска. Од већих река

нема ниједне. Б

Места. Цела источна обала средиземног мора у старо доба, била је накићена сеничанским варошима и варошицама. Од

ових вароши биле су најзнатније Тири.

Сидон. (показати на карти). Пропитивање.

Трговина. Обог положаја и удесности своје земље, Феничани су се још у старо доба одали, на грађење бродова и вођење трговине. Трговину су водили по мору на бродовима и на суву са караванима. Прво су почели трговати по обалама средизем ног мора. Тртујући, подизали су своје насеобине на зтодним местима, дуж деле 0бале средиземног мора. Најзнатније од ових насеобине биле су: Утика (у Грчкој): Картагена (у Атраци); Тарзус (у Сицилији) Гадес (сад Кадикс у Шпанији) и још мнбге друге. (Прегледајте сва ова места на карти!). да своје трговачке радње Феничани су по овим насеобинама подизали своје магацине за смештање робе (еспапа), па је ту продавали или одатле преносили даље, те је продавали или давали у замену за сирове и неизрађене ствари тамошњим старим становницима у приморју. По што су преједрили као трговци, цело средиземно море, одважили су се, те су се отисли и даље од његових обала. Они су из средиземног мора прошли кроз Херкулове стубове (садањи гибралтарски мореуз) у Атлански океан, и проједрили 0бале данашње: Францеске, Енглеске, Белвије, Холандије и Немачке. Тако су у овој последњој земљи дошли у додир са нашим старим претцима, Словенима, који су тада живели око реке Лабе и балтијског мора.

Из свих ових земаља, они су доносили у своју земљу сировине и неизрађене ствари, а продавали готову робу. Тако су са балтијског мора доносили Лилибар, из Енглеске коситер, али су највише од неизрађених ствари доносили: вуну, олово, гвожђе, сребро и злато. Доцније су тамо отворили руд-

нике, и почели из земље вадити драгоцене метале.

Но Феничани нису пловили само на запад по средиземном мору и Атланском Океану већ и на југ и по црвеном мору обалама Арапске и Атрике; из црвеног мора упловили су у Инђијски океан, и по њему дошли су у богату Инђију, Из ових крајева доносили су у своју земљу такође ненрерађене ствари, и то: из Арапске мирисаве зачине, из Инђије слонову кост, и драго камење.

Али су они своју трговину и сувим водили. Сува трговина видила се помоћу каравана и ишла је у Мисир, Вавилонију, Асирију, Персију и др. Из Мисира доносили су памучне и везене ствари, из Вавилоније и Асирије наките, из Персије коже, метале и др. робу.

Пропитивање евега о трговини. Са овако укрштеним путовима и јако распрострањеном трговивом Феничани су учинили, да им је отаџбина постала светском пмјацом. На ову велику светску пијацу, долазили су људи из свију онда познатих земаља, а и

Феничани су ишли у све земље, те су тако

мењали мисли, примали један од другог и учили се: занатима, вештинама наукама ит, Д.

Проналасци. Путујући Феничани једном зауставе своје лађе на једној песковитој обали, и изађу на суво да скувају што год за јело. Но немогући наћи на обали камења да под судове подметну, изнесу из лађе неколико комада салитре, којим су лађе биле напуњене, и на њих наместе судове. Од ватре се шалитра истопи и помеша. са песком. Пошто су јело зготовили и ватру погасили, истопљена течност разхлади се и стврдне, и постане од ње провидна маса, стакло. Они ово покушају још једном, и опет добију провидну масу. Тако са свим случајно пронађу стакло. После овог проналазачи узму свој проналазак. однесу у Сидон, где вредни и вешти раденици покушају, да од њега. брусе вештачко камење, стаклене и друге наките. Те су наките јако тражили други необразованији народи, и Феничани су им