Učitelj

182

друго. Па ако смо ради да подједнако развијемо и ивобравимо нашу децу, онла им морамо дати и такве наставнике, који ће бити кадри да задовоље те особене потребе свакога пола. У колико сам ја сазнао сва се та разлика састоји у ових пет тачака:

1., У крајњој цељи саме задаће вала једне и друге деце. 2. у наставном материјалу. 8., у методу. с у личности наставника и 5., у школском намештају, справама и реза ва наставу, и другим ситницама , које служе 6 постижењу цељи.

Цељ која се има у виду при образовању мушке деце, — цељ је Формална и настава пре свега треба да је управљена образовању разума. Мушкој деци у том треба такво образовање, које ће „како ће постати да се при-

њихов разум јачати, способни за непрестан рад, викну да имају у виду и савлађују одређену задаћу, како ће да анализом разума проникну у дубину предмета ; да се не заносе присенцима Фантавије, што смета да се зауставе на једном предмету; и најзад, да су способна де своје рођене идеје развијају и у живот их претворе, не осврћући се у том ни на какве тешкоће. При образовању разума код женске деце иде друкче, ту се не треба упуштати у дубину и до последњих основа и граница у ми_шљењу; њихном је разуму потребна. способност којом ће моћи примити оно, што су од мушких добили, тао тачан резултат њихног мишљења; примити као цвет и плод мушке мисли и благодетно то прилагођивати животу. Женски разум треба брво да обухвати добијено; од њих се тражи брзина и Финоћа погледа и прегледности, то што зовемо

„такт,“ А женске, које хоће заједно са мушкима. да се упоређују и напрежу у умним радовима и да проничу у дубину; да мисле у свему као и мушки, и да се једнострано удубе у науку или неку вештину, —- те женске излазе из своје сфере, не врше и не испуњују свој позив. |

За тим долази развиће и вежбање памети. Без добре памети мушко није у стању да богати свој ум множином идеја и престава. Џамет се развија и вежба код оба пола, но материјал није један. ученици треба више да се баве идејама и да их прерађују у за ученице материјал треба да је виђен и опипљив. Ученици теже да све подвргну анализи, да анатомски разлажу, да се упуштају Ученицама је својствено да конкретности ;

у замисли; не изилазе> из граница код њих је фантазија живља и способније су за произвођење.

У исто време развија се и воља. Ученици треба да се привикавају да се чврсто држе оног, што су једном усвојили својом мишљу; на против ученице се морају привикавати како ће прилагођавати своју вољу мушкој вољи. Јер знамо колико жалосни призора бива у породицама, и колико раздора међу мужем и женом само због женске не попустљивости. Воља код ученица мора се водити и управљати тако, да оне добију убеђење основано на разуму,

како ће поступати сагласно са оном тврдоћом и еталношћу, коју налазимо у материнској, супружничкој и у опште у породичној љубави, а да не пређе у упорство и јогунство. Јер се само у љубави и милошти исказује права женска сфера, и то је позив ради кога се оне васпитавају. Материјална је цељ за