Učitelj

·"миједна дес. бележи се 0 (нулом). Ето од Куд од позајмљеног 1 постаје 0 (нула).

Како од позајмљене (0 постане 9 објасниће се овим рачуном: 304 – 167. Ту се опет мора радити редом овако: “ јед. ол 4 јед. не може да се одузме, мора да се позајми 1 десет., ал десет. нема (јер ова 0 (нула) значи да ту нема ни једна, десет. онда мора да се позајми ! стот. па да се претвори у десет. једна стот. има 10 десет. и ова 0 (ниједна) опет 10 дес. (написати 10 десет. изнад 0); сад од ових 10 дес. да се позајми 1 дес. па да претвори у једин. (и т. д.) па кад се од 10 десет. позајми 1 десет. (те се претвори у једин.) онда ту остаје 9 десетица место пређашње (0 (ниједне десет.) Што како од позајмљене 0 постане 95).

Разлика између множеника мњ множитеља у врдо многим, (па и у мојој сад) школама непознато је. Обично се мисли да је све једно узимао се ма који број за једног или другог чиниоца, јер је производ увек исти. Јест, истина је да је производ један исти, али сама природа задатка не дозвољава да се тако ради. Али од куд ће да се зна за природу задатка, кад је ту осуство логике, јер да њу има логичких операција — размишљавања, не би се тако ни радило. Ево примера, па нек они то најбоље објасне. Нека је овакав рачун: 1 кагр. кафе стаје 4 дин. Пошто ће бити 10 килогр. од те кафе“ Кад се овај рачун писмено ради, треба га овако написати : дин. кг.

4 Х 10 == 40 дин. У овом је случају израчунато пошто су 10 кг. (по 4 дин.). А

кг. дин. кад се напише овако: 10 Х 4 = 40 каг.

У овом је случају израчунато некакви 40 кр., а то нико није ни тражио, нити их може тражити у овом рачуну. Држим да је ово јасно, а да не пишем све како се говори баш кад се рачуна,

Овим сам доказао да се не може узимати за множеника ма који број, него се мора узимати само онај, који ће се у датом

3) Ове се ово налази н у рачуници г. Ст. Д. Поповића. Ред.

"рачуну умножавати — увећавати; тим сам

уједно доказао још и то, да ако се ради друкче, добиће се у производу, Т. ј. израчунаће се оно, што нико не тражи, и сам рад у рачуну биће противан оном раду, који се баш врши у самој ствари; а то не сме да буде, јер рачун мора се радити у мислима баш онако, као што би се радило са самим стварима, усљед којих је он и постао.

Е , ал сад је питање како ће се лако погодити — знати — који је од она два броја у неком рачуну множеник, а који множитељ. Учитељ то може знати одмах, само нек помисли који се број у том рачуну увећава, а ђацима треба казати (док не могу знати то исто) да се пише на првом месту у множењу онај број, који показује пошто је једна ствар, иди што се односи на једно.

„Дељење усмено м писмено у многим пашим школама, а нарочито у вишим, (ПГ и ЈУ раз.) врши се на један начин.

Ја ћу овде сад казати како треба делити те велике троцифрене бројеве. што меоге наставнике на испиту зноје. Н пр. један је човек зарадио за 9 мес. 468 дин. Колико је зарадио за 1 месец» Кад је он зарадио 467 дин. за 9 месеци па се тражи колико му долази на 1 мес. морају се поделити 468 дин. на девет гомила за, “ мес. па што дође на 1 гомилу, то је за 1 месец. Сама пак деоба врши се овако. Прво треба. поделити 4 стот. на 9 гомила. Не може доћи ни једна читава стотина. Онда се морају 4 стот. претворити у дес., 4 ст. имају 40 десет. и они 6 у задатку, то су свега 46 дес. Кад се оне поделе на 9 гом. долази по 5 дес. и 1 дес. претиче. Сад треба да се подели и ова 1 дес. Једна дес, кад се подели на 9 гомила нема на сваку гомилу да дође по читава десетица, онда се мора претворити у једин. Једна дес. има 10 јед. и оних 8, јесте свега 18 једин.. Кад се 18 јединица поделе на 9 гомила, долазе по 2 јединаце на сваку гомилу. Пре је дошло на сваку гомилу по 5 дес. то је 50 једин. и ове 2 свега 52 једин. Дакле тај је човек зарадио за 1 мес. 52 дин.