Učitelj

Срба највише по богословијама и средњим школама, а за тим по академијама правним.

Хрвата такође, само их нема никако по правним академијама.

Рутени су највише по богословијама. Из основне школе они иду у богословије, а по средњим и вишим школама има их веома мало.

Најновији распоред броја леце по појединим школама дакле види се у Немаца, за тим у Маџара, па онда Срба и Хрвата.

Словаци, који према броју становништва, имају 6 пута више деце у основној школи, у средњим школама имају тек девети део од онога броја што га имају Срби; а по богословијама, и академијама имају тек толико колико Срби. Ј. М.

НЕКОЛИКО МАПОШЕНА ИЗ ПРЕДАВАЊА РАЧУНА

(СВРШЕТАК).

Позајмљивање у одузимању ретко се где објашњава, него се само мора знати без икакве свести о тој радњи. Ја кад сам учио у оси. школи, — па чак и у гимназији — нисам о том ништа знао, него сам само морао упамтити да, кад се позајми од 1 онда ту остаје 0 (нула), а кад се позајми од 0 (нуле) онда ту остаје 9. Од куд то, за што то, како то, — то је било далеко од мене, а ка да и од надлежних. Ову сумњу утврђује ми то, што сам једном због тога незнања, у место доказа и објашњења, морао неколико пута пољубити таблу, и добро је у ћоше главом притерати!! Кад би ми се онда задало овако одузимање: 14—8, ја сам само знао несвесно казати овако: 8 од 4 не може, 8 од 14 остаје 6. Како на једанпут од 4 постане 14 без волшебног штапића и без мађионичко „оћиз јоћизв“, — ђаво ће га знати (разуме се онда, — код мене).

Ја сам позитивно убеђен, —— јер сам се о томе лично уверио — да се у многим шполама оваке песме још могу чути. Кад се тризна и усвоји као „вјерују“, да се сву,га свака радња мора радити са свешћу, акосе хоће да буде иста добра, онда се 'мор: то тражити и у свакој науци, па и у Рауну, где баш ни најмање не сме бити осусто свести.

Дабих спасао многу невану дечицу од ових Бихових (а мојих негдашњих) тортура, гокушаћу све ово да објасним.

Само позајмљивање и све оне промене, које произлазе услед њега, треба објаснити овако: Н. пр. имамо рачун 32 — 26 онда треба овако казати: 6 једин. од 2 једин. не може да се одузме за то, што је 6 веће од 2,) па кад не може, онда мора да се позајми једна десетица — а то се означи тачком — па да се претвори у једин. 1 десет. има 10 једин. и ове 2, то је свега (12) 12 једин. па 6 од 12 може да се одузме, и кад се одузме остаје 6. После се одузимају 2 десет. од 2 десет. не остаје ништа. Ово се може доказати кад се туре на сто 2 таблице, па се од њих 2 таблице узму 2, видеће сваки да не остаје ништа. Сад треба објаснити за што се каже: 2 десет. од 2 десет. кад пише 3 десет. То се каже за то, што сад онде нису 3 десет, — јер је 1 десет. позајмљена (узета) те претворена у јединице, а остале су 2 десетице. Да би деца баш очигледно схватила оно позајмљивање, претварање, додавање и увећавање (јединица) може се показати овим примером: има неки човек у кеси 2 дин. (уједно) и 2 гр.,)) а треба за нешто да плати 6 гр. Како ће он то да плати кад има само 2 гр. у грошевимарг Он ће морати да размени она, два дин. у грошеве,

Ред.

2) Грошеве треба избегавати, прелати их заборав-

1) Од 8 може се узети само 1 или 2.

ности; само у крајној потреби могу се спомињати, као што је овај случај.