Učitelj

и с тим и само осећање. За што онда да се не дозволи да деца зими читају неке чланке о пролећу и лету, а лети да читају о снегу п леду итд. Сва је ствар у томе да учебници буду што бољи, а што је могуће бољи и учитељ, јер то двоје спојено у једно даје повољне резултате. А да зависи од учитеља много ево и једног примера. Кад сам био ђак једног дана читало се нешто у школио Шпарти и Атини, говорило се : отишао из Шпарте дошао у Атину. Ја нисам разумео шта је Шпарта, шта Атина. Ја сам мислио да је Атина једна девојка, 4 Шпарта узела лењир па шпарта. Ту је крив учитељ што није објаснио лепо ствар.

Ми. Јовић. Као известилац старог одбора, дужност ми је да браним предлог, изнесем разлоге, који су га руководили да, овоме питању да таку важност. Пре но што то учиним, нећу погрешити, ако неке исправке ученим у говорима мало пређашњих предговорника. да г. Михаила Протића имам да приметим, што он вели да је ово питање много мање важности, но што смо му дали, да по самој вашој заузимљивости из великих говора види се да је ово важно питање, а и по томе самом ту смо нехотице претресли половину нашег рада прав тичног метода, и укуса. И с тога је питање врло важно. Ја мислим да могу у име скупштине одбити, да је ово питање не мање важно. Друго г. Никетаћ рече да има речи, које се виде а друге које се не виде то је са свим погрешно и че треба доказивати. Даље г. Никетић наводи за пример дивљаке, да докаже да они немају много речи. Ја сам читао негде, како је неки мисионар проповедао дивљацима хришћанску науку на латинском језику, онако како је ми учимо или предајемо, па кад је после једног питао шта је то он је казао: то је велика главобоља. Давле то може баш да туче оне, који су за учебнике. Без разумевања ништа не вреде. Г. Димитрије Миловановић је казао, да се и Христова жива реч преко књиге распрострла. И ту је материјал да га туче с тога, што Христос није употребљавао књигу за распростирање своје науке, а друго онда није било штампе

558

а међу тим Христова је наука толика, срца обузела да се остварило оно што је он проповедао. 'То је највећи доказ да бије оне који су за учебнике. Коста, Петровић каже учебницима се развије осетљивост. То је велика погрешка, то није истина. Зар се мртвом артијом, мртвим словима, код онога, који нема искуства могу развити осећања 7 Само код људи који су пропратили у животу, који имају идеја у глави, ту може бити задовољства у читању, а где нема идеје, ту не може бити осећања. Ја мислим да је то врло велика погрешка.

Јутрос сам казао да смо узели ствар једнострано, и почели да говоримо о томе да ли треба избацити књиге у основним школама или не. И у самом предлогу слушајте шта се каже у првој реченици. „Питање о томе да ли ће деца и даље да уче према готовом тексту који је изложен у учебнику итд.

Из ове прве реченице може се извести да онај који је радио на томе, није мислио да избаци књиге из основних школа, но званичан текст, и ово је тамо подвучено њурзивом. Ја мислим ако ми мало више размислимо о овој ствари и признамо искрено, овда ћемо признати, да овај готов текст смета, да буду самостална најосновнија правила, јер сваки човек према својој интелигентности, наклоности удешава рад. Има педагога, који су радили на свој начин, и сваки има свој успех. То није за. то, што је педагогија утврђена наука, но то је више скуп свију искустава и наклоности и прилика, у којима се кретаои развијао, а кад се држе једнога текста сви и кад удешавају рад, онда нема успеха, и не може бити онога што ће нас кретати. Друго је ако хоћемо искрено да признамо сви, ма ћемо казати један другом, поред свега оволиког напрезања, да је наш успех мален, да сестидимо кад видимо ствар, да дођема нпр. у продужну школу где нема ни толико знања, колико има у трећем разреду основних школа. Ја мислим да поред свију осталих узрока, узрок је и овај рецешт, ово прописивање, што је тај текст за све прилике за све округе. И ја мислим