Učitelj

317

се на то питање одговорило, нужно је ући у појединости, нужно је говорити о нижим основним школама, нужно је говорити о вишим школама, о програму о паставном плану, и тек онда да се одговори на питање које се износи. Усвојено је да се товори у начелу, а никако да се доносе детаљне одлуке, за то што је и Главни и Извештајни одбор сматрао ово питање као врло важно и огромно, те да се као такво што боље проштудира. Познато је да данас има много четворо - разредних школа у којима ради један учитељ, међу тим програм који је уведен у нашу основну школу, врло је простран, тако да настав“ ник не може то да савлада. Да не узимамо у рачун ту наставничку преоптерећеност, него да то питање претресамо само са интереса наставе, да ли је у интересу наставе да нема таквих школа. По моме мишљењу ђак који сврши три разреда ход наставника у троразредној школи, просечно узевши, способнији је од онога који сврши 4 разреда код једнога наставника у четворо-разредној школи. Но да би учитељ добио времена за своју спрему а уједно да, не би био оптерећен, ја мислим да би требало у интересу саме наставе с обзиром на данашње шк. прилике завести четвороразредне школе са два наставника. Многе школске зграде не одговарају никако прописима. Мислим да би требало подићу мање школа, но само добрих, а све рђаве школеве зграде треба затворити.

Да нешто кажем о вишим основним школама. Више основне школе састављепе су вз 2 разреда. Чини ми се да није обраћена довољна пажња на практичну страну тих школа и према томе држим да би требало те школе друкчије уреднти у варошима а друкчије по селима. По варошима, да се уреде школе са оним ручним радовима, који ће деци бити потребан и у до-

" днијем њиховом животу. У селима требало

би да буду застушљене у вишим школама, већином оне гране знања, које су потребне у ономе крају где је школа.

(0 продужним школама држим да не треба да наводим на једап разлог, јер ће сваки онај који је имао прилике да посматра рад у продужним школама увидети да је она више од штете но од користи п то како пооне који у њој уче, тако исто и за оне учитеље, који раде и у продужним ну нижим основним школама. Ја сам имао продужну школу у којој је радило 6 наставника а у школи није било више од 6 ђака, и апсолутно није постигнут никакав успех, јер све што се предаје једнога четвртка, то се до другога заборави. И према, томе ја сам за реорганизацију нижих и виших основних школа а продужне да се укину, пошто су од штете и школи и општини, држави, наставницима па и самој деци која те школе посећују, 4 од посредне су штете и по саме ниже. основне школе у колико смећу наставнику да обрати сву пажњу на ове.

(СВРШИЋЕ СЕ).

——В> + ——

Ср њижевнсови

Гајење мале деце. Марије Манавејине. Превела с руског д-р Драга Љочић. У Београду у Државној штампарији 1985 г. Стр.1–—Ш. и 1—190; велике осмине ХХТУ. издање Чупићеве задужбине. Цена 7. —

„Много, управо све, зависи од наших навика у детињству.“ ж

_ „Човек постаје човек, само васпитањем. Он је само оно, што васпитање од њега створи.“ ж „Човек је плод, резултат оних утисака, уплива и услова у којима је одрастао,“

%